Процена стана, први корак

Први корак на путу купопродаје за оне који реше да продају или купе стан, а нису баш сигурни како да формирају цену јесте процена вредности некретнине. Утврђивање стварне цене потребно је и код деобе имовине приликом бракоразводних парница, или подизања стамбеног кредита код банака, као и случају када више сувласника једног стана желе да га продају, а потребна им је реална цена. У свим тим случајевима најбоље је потражити професионалну помоћ проценитеља, или агенције за промет некретнина. Неке агенције нуде ову услугу већ по цени од 50 евра за процену стана до 50 квадрата, плус један и по евро за сваки наредни квадрати метар.

На листи главних параметара приликом формирања цене су локација (близина центра, трговачких радњи, маркета, школа, вртића, добар градски превоз, зеленило...), старост зграде (и у старијим објектима се могу наћи одлично одржавани, окречени станови, али и веома запуштени), спратност (већа драстично обара цену), висина плафона (ако су у питању такозвани салонци да ли је висина плафона 3,05 или 3,45 метара). На висину цене утиче и то да ли је у питању новоградња или не, осунчаност некретнине, оријентација стана у односу на друге објекте у близини, а посебно какво је грејање у стану. Ако стан нема централно грејање, или на гас, важно је и да ли зграда у којој је стан има могућности да се у кратком року обезбеди прикључак или не. Важно је и то да ли зграда има лифт, ако је реч о високој спратности, камере на улазу...

Оштра моћ запажања проценитеља од пресудне је важности. Један од првих корака је провера квалитет пода, односно, да ли су уграђене плочице, паркет, бродски под, ламинат или бетон. Велику разлику у цени између сличних станова може да направи високо приземље – са висином од два метра, од оног где је висина само метар.

На основу свега што су запазили после пажљивог испитивања сваког детаља стана, проценитељи су дужни да у документ који се зове „Процена непокретности” упишу вредност квадратног метра некретнине и процену укупне вредности стана, исказану у еврима и динарима, а уписује се средњи курс евра на дан писања процене.

Купцу непокретности ће тако написан документ за стан који се даје под хипотеку бити један од главних услова за добијање стамбеног кредита. У новије време, када се и наши грађани све чешће одлучују за стамбене кредите, неке банке од проценитеља захтевају да приложе и фотографије унутрашњости стана, а ако је у питању кућа чак и фото-запис спољашњег изгледа. Некада и саме банке упућују баш на проценитеље са којима имају споразум о сарадњи и у њих, очигледно, веће поверење. За тачност података проценитељи гарантују својим потписом, печатом и лиценцом (решењем да могу да обављају овај посао).

Међутим, у неким агенцијама за промет некретнина сазнајемо да у пракси има доста неповерења у рад проценитеља. Њихово искуство показује да се процене станова често раде по жељи продаваца, а да та некретнина, реално, вреди много мање. Агенти некретнина примећују да продавци станова, готово по правилу, радије ангажују проценитеља који им каже да њихова непокретност вреди више од реалне цене, него оног ко им каже нижу цену. Али, ти који тако одређују вредност свог стана најчешће су у заблуди да ће на крају од купца и стварно добити тражену цену. Обично се догоди да прецењена некретнина не нађе купца, па се на крају цена обара, односно опет се дође на реалну цену, али се у свему томе изгуби силно време.