Србија чека првог ривала у марту 2019.

После учешћа на последњем шампионату Европе у Белгији и Холандији (2000), где смо успели да ухватимо прикључак са озбиљним фудбалским светом, наступајући под именом СР Југославија, наши фудбалери су након тога пропуштали све возове који су сваке наредне четири године водили ка Португалији (2004), Аустрији и Швајцарској (2008), Украјини и Пољској (2012) и Француској (2016).

Пред вечерашњи жреб у Даблину, који ће окупити 55 представника из исто толико земаља, које ће бити подељене у десет група од по пет или шест екипа, апетити Србије су знатно порасли у односу на претходни ,,сушни” период. Успех наших најбољих фудбалера на завршеној Лиги нација, где смо освојили прво место, даје нам за право да имамо две могућности да се пласирамо за предстојеће првенство Старог континента. Једно путем квалификација, које почињу у марту идуће године а друго кроз бараж.

Две најбоље репрезентације из сваке групе квалификоваће се за првенство а преостала четири места припашће екипама из новоформираног такмичења Лиге нација.

Занимљиво је да ће се шампионат Европе 2020. године  одржати у чак 13 земаља и 12 градова (Даблин, Амстердам, Лондон, Минхен, Рим, Баку, Санкт Петербург, Букурешт, Билбао, Будимпешта, Глазгов, Копенхаген) што је нови Уефин експеримент.

У првом шеширу наћи ће се најбоље рангиране репрезентације, Енглеска, Холандија, Португалија, Швајцарска, Белгија, Хрватска, Француска, Италија, Шпанија и Пољска, док ће Србија бити у трећем шеширу, што практично значи да неће играти са екипама из тог шешира (Словачка, Турска, Република Ирска, Северна Ирска, Шкотска, Норвешка, Финска, Бугарска, Израел)

Успех у квалификацијама за Мундијал у Русији као и чињеница да смо били први у Ц групи у Лиги нација, сврстава нас у круг озбиљних кандидата да се после пуне две деценије напокон домогнемо најквалитетнијег репрезентативног такмичења у Европи. Оно што забрињава јесте честа смена селектора и не баш најбољи односи међу играчима. Зато је на челницима Савеза да добро размисле о будућим потезима, јер, упех репрезентације и представљање Србије у међународним фубалским оквирима, мора да буде приоритет свих будућих задатака.

У наредна четири месеца, до почетка квалификација (од 21. до 23. марта) и првих мечева, наш национални тим мора добро да се припреми, и да са јасним циљевима и амбицијама дочека почетак велике борбе. Важно је ко ће нам бити ривали и било би добро да избегнемо најјаче противнике, ако је уопште могуће. Јер ривали у прва два шешира свакако изазивају посебан респект.

Митровић, Тадић, Матић, Коларов и остала фудбалска дружина обећавају храбру борбу, јер, ако су успели да се нађу на светском првенству зашто тај успех не би поновили  и у Европи.