Пружена прва рука помирења

После многобројних свађа које су изречене последњих месеци и година у српском фудбалу, жестоких атака једних према другима, лажних пољубаца и загрљаја, које смо могли да видимо на новогодишњем коктелу на завршној вечери Фудбалског савеза Србије, с правом се ових првих јануарских дана поставља питање: зашто онда селектор Младен Крстајић и капитен Кристал Паласа Лука Миливојевић, у овој години не би могли да отворе ново, за све нас заједно, важно фудбалско поглавље и један другоме пруже руку помирења?

Неодољиво се стиче утисак да би Србија у нову сезону фудбала могла да крене у пуном капацитету и са најјачим снагама. До почетка нових квалификација које воде на Еуро 2020. године остало је још нешто више од два и по месеца, а до првог званичног меча са Португалцима у гостима 25. марта, чини се да има довољно времена да се репрезентација окупи у најбољем саставу. А то значи и са оним играчима који су после Мундијала у Русији дошли у сукоб, пре свега са селектором Крстајићем.

Сада, пошто је Славиша Кокеза, одгонетнуо дуготрајућу дилему, јасно поручивши фудбалској нацији да селектор Крстајић има пуну подршку да настави започети процес, и када је добрим делом показао да има и добре саветнике и људе који су спремни на компромисе, остаје да се види колико је селектор спреман да опрости, пре свега оним играчима са којима је имао оштру полемику.

Лука Миливојевић је из Лондона јасно поручио шта су његови главни приоритети у 2019. години. Капитен Кристал Паласа је рекао да жели да се са репрезентацијом Србије пласира на првенство Европе, и је спреман да се врати у репрезентацију. А од осталих задатака да Кристал Палас буде и даље члан Премијер лиге и да његов клуб што више догура у ФА купу.

Прошлогодишњи успеси наших фудбалера на међународној сцени, пласман на светско првенство као и тријумф у Лиги нација, свакако су ,,добра подлога” за будуће фудбалске подухвате које свакако планирају на Теразијама. Српском фудбалу су данас више него икада потребни људи који су спремни да све своје амбиције и личне сујете оставе по страни зарад општег интереса српског фудбала.

Славиша Кокеза би са новим саветницима могао да направи сасвим другачију слику о репрезентацији, која је последњих година била ,,камен спотицања” за многе селекторе. Помирење са људима из Црвене звезде, који су са нашим најтрофејнијим клубом остварили сјајне резултате у Европи као и што пре проналажење решења за комшије са друге стране Топчидерског брда, морају бити главни задаци фудбалске владе са Теразија. Звезда јесте у пуном налету, али шта ћемо са слабашним Партизаном? Ако се по том питању буде пронашао одговарајући рецепт, онда ће Савезу бити олакшан посао.

И на крају, не само Миливојевић, по окриље А тима требало би вратити и Настасића,Стојковића, Д. Тошића, све оне који објективно могу да помогну. Па зар успех репрезентације није општи интерес?