Евролига кренула од „Политике”

Познато је колико је „Политика” помогла кошаркашком „покрету” у Југославији, као и да се државно првенство играло за њен пехар (од почетка рата 1991. „заробљен” је у витринама Сплита), а недавна изложба у Мадриду доказ је да је наш лист дао допринос и афирмацији европске кошарке. Изложба „50 година евро-купова” добила је од најширег свропског аудиторијума чисту десетку, а на њој су славна имена, попут Ђорђевића, Бодироге, Кукоча, Морса, Марцоратија и других, могла да виде себе из доба док су жарили и палили.

Аутор изложбе Владимир Станковић, саветник у Евролиги и познати новинар, у посебној брошури захвалио је и нашем листу на помоћи. Питамо га како је дошло до изложбе која је, иначе, пратила завршни турнир Евролиге?

– У склопу прославе великог јубилеја – 50 година евро-купова, која је потрајала током целе сезоне а кулминирала на „фајнал фору” у Мадриду, била је предвиђена и изложба којом би се оживела сећања на пет деценија клупских такмичења у Европи. Господин Ђорди Бертомеу, извршни директор Евролиге, понудио ми је да водим тај пројекат, што сам прихватио с највећим одушевљењем јер сам већ и сам, љубазношћу Фибе, прикупио неколико важних докумената, попут записника с прве утакмице у историји евро-купова игране 22.фебруара 1958. између Ројал Андерлехта и Ецтеле из Луксембурга.

Како сте долазили до фотографија?

– Можда нећете веровати, али прве слике сам добио од – „Политике”. Када сам у новембру прошле године с господином Бертомеуом боравио у Београду, поводом уручења признања легендама Партизана, од вашег листа сам добио неколико историјских слика из 1959. с утакмице ОКК Београд – Академик Софија која је играна на отвореном стадиону Ташмајдан, као и слике с меча ОКК Београд – Реал 1965. на сајмишту. Један хорог-шут Трајка Рајковића преко руке Клифорда Луика је и за данашње критеријуме врло успела кошаркашка слика. Обе су ушле у дефинитивну селекцију која садржи више од 160 слика. Наравно, после „Политике”, кренуо сам у обилазак „пола Европе” и свуда наишао на пуно разумевање. Много слика сам добио у „Фондацији Педро Ферандиз” из Мадрида, али желим да истакнем сјајну сарадњу редакција „Хигантес дел Баскет” (Мадрид), „Екипа” (Париз), „Газете дело Спорт” (Милано), „Супер Баскета” (Болоња), шпанских спортских дневника „Ас”, „Марка”, „Мундо Депортиво”, помагале су ми и колеге из Атине, Виљнуса, Москве, Загреба, Сплита... Сви су уступали слике без икакве надокнаде, нико то чак није ни споменуо.

Шта је све садржала изложба?

– Током прикупљању слика дошао сам на идеју да изложбу проширим насловним странама новина и ревија које су пратиле такмичење током тих 50 година и то је био пун погодак, својеврсни омаж штампи која је подржавала и дизала такмичење. У мини-каталогу припремљеном за изложбу могу се видети и репродукције страница новина с наших простора, од „Спорта” из јануара 1965. где Радивој Кораћ захваљује друговима после 99 поена датих Алвику, до ванредног издања „Ослобођења” после тријумфа Босне у Греноблу 1979.

Како су посетиоци реаговали на изложбу?

– Можда је најбоље да одговорим кроз једну анегдоту. Последњег дана, у недељу, видео сам да са дела поставке у сали за рад новинара нема неких слика... У понедељак ми се јавио Здравко Реић, познати сплитски новинар, и рекао: „Куме, немој се љутити, али ми смо ти мазнули три слике – Кукоча, Рађе и Душка Ивановића. Завршиће у Музеју сплитског спорта који сам недавно основао и за који нам недостају баш овакве ствари... Шта сам могао да му кажем осим да бар напише да су слике Евролигине.

-----------------------------------------------------------

Београд може да преузме изложбу

Кошаркашка изложба у Мадриду није одржана на једној локацији, па су зато ретки они који су је видели у целини. Евролига ће зато од јесени понудити клубовима, који ће се борити за њен трофеј, да преузму изложбу у свом граду, што значи да ћемо је можда видети и у Београду. За почетак, биће довољно да се српски првак обрати Евролиги.

Изложба задржи и неке историјска документа, као и билтене ФИБА из 1957. и 1958. у којима се најављује оснивање и почетак такмичења, а један од најдрагоценијих је – записник с утакмице на којој је Кораћ дао 99 поена Алвику.