Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто је „Делез” повећао цене кеса

Зашто је „Делез” повећао цене кеса
(Фото Д. Јевремовић)

Након што је у јулу прошле године „Делез” почео да наплаћују кесе – у супермаркетима два динара а у хипермаркетима пет, овај белгијски трговац недавно је повећао цене на пет односно седам динара.

Овај потез изазвао је подељена мишљења купаца у Србији. Једни ово сматрају озбиљним трошком као и новим извором зараде трговаца, док други подржавају овакве акције које доприносе смањењу употребе пластике. У јавности је покренуто и питање због чега трговци који продају пластичне кесе не издвајају ни динара за еколошке фондове. Министар заштите животне средине Горан Триван недавно је коментаришући ову тему рекао да трговци немају обавезу да то чине.

– То је новац који они зарађују и немају никакву обавезу да уплаћују у фондове. Мислим да је то одлична акција и да треба да се настави. Ја нисам био за то да кеса кошта два динара, већ да буде скупља. Оне као и пет-амбалажа амбалажа драматично загађују животну средину – рекао је Триван за ТВ Прва.

Зашто је „Делез” повећао цене кеса?

– Корекција цене кеса у нашим продавницама представља само једну у низу мера којима компанија жели да смањи укупну количину пластике у ланцу пословања. То је стратешка и одговорна одлука компаније са циљем да се кесе уопште не купују – рекли су у „Делезу” за „Политику”, додајући да упоредо траже еколошку алтернативу једнократним пластичним кесама, којих од 1. јануара следеће године неће смети да буде у београдским продавницама. Откако је уведен систем наплате кеса у овом ланцу, њихова употреба смањена је за 65 одсто, а тврде да је после недавног поскупљења и додатно смањено њихово коришћење за више од 10 одсто. Ова компанија такође наводи да се обавезала да ће до 2025. године сва пластика у оквиру њихове приватне робне марке моћи да се рециклира.

ЕУ обавезује трговинске ланце на једну од ове две опције. Да уведу механизам наплате кеса како се не би делиле бесплатно, при чему у ЕУ не постоји обавеза да трговци своју зараду уплаћују у фондове. Или да  контролишу број подељених бесплатних кеса у току године, односно да не смеју да поделе више од 90 по потрошачу. Тај број ће бити смањен на 40 а, како сазнајемо, ову опцију до сада није бирао ниједан трговац. 

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

petar
u francusku su kese zabranjene, tako je lakse...
Nenad Plavsic
Miki potpuno se slazem sa vama svest kupaca u |Srbiji je na nivou nule zato se slazem sa vama da ttreba da naplate svaku flasu/kesu 1000 dinara kao i ovde i NL prvo ti naplati ambalazu pa onda pivo/sok ali svest u nasoj matici je ravan nuli. Ista je stvar sa kopama u prodavnici kad stave marernice samo ih gurnu na parkingu nije vazno dali ce ona da ostete tudji auto nasa cerka je pre neku godinu opomenula jednu gospodju da se korpa vrca tamo gde joj je mesto rekla joj sta tebe briga sta ja radim E zato treba uvesti 20 dinara bravu kao ovde ili u Nemackoj Evro pa ih ti nemoj vratiti na mesto gde treba zato i kod nas kljuc na korpu i onda ce neko drugi to raditi umesto vas. Sto kaze poslovica narod treba po turu i po dzepu da bih se urazumili
Zoran
Ne mogu oni mene nikad da dovedu svesti, jer imam puno para, kese mi nisu uopste problem. Dosli iz Amerike u Srbiju, trazimo kesu. Ona kaze, ali to je 2, 5 dinara, i gleda me, nemam pojam koja cifra rece. Mislim se, jel sam te ja pitao koliko je? Jel z aprodaju? Jeste. Daj ovamo. Ali kako su Evropljani smesni kad dodjes iz Amerike...:)
mr
Питање је просто, како тачно утиче цена кесе на њену даљу историју? Никако. Ако неко мисли да ће људи мање куповати кесе, пуно греши, јер ће и даље много много њих бити продато и неће се опет рециклирати. Дакле, просто речено добар бизнис за трговце. Државу ако већ занима екологија онда треба да објаве да је забрањена продаја ових кеса, тако да кад дођеш у продавницу мораш да имаш торбу, или ћеш носити у рукама. Али то би значило и забрану пластичне амбалаже, а држава да хоће и то може да забрани или да нас обавеже да морамо да враћамо једну за једну. И то сад рецимо најави акцију од марта, и ми сви у фебруару сачувамо довољно флаша и мењамо. Али то би за трговце био већ трошак, и наравно да их то не занима, лакше је тровати Србију, и ићи на то да наши млади буду будуће муштерије широм ЕУ, а не у Србији.
Ivan
Pre ovog poskuljenja na 5 dinara u Maxiju sam bio u redu na kasi iza zene koja izgleda ima neki zesci poremecaj u glavi. Kupila je oko 10 artikala i za svaki je trazila kesu. Kasirka joj je uredno naplatila svih 10-tak kesa. Ljudima mozda trebaju kese ne samo da bi robu koju kupe odneli kuci vec za nesto drugo. Treba da se privikamo na cegere . Takodje i pet ambalaza bi trebalo da se otkupljuje kao u nekim zemljama i da se onda ona na efiaksan nacin reciklira. Udavicemo se u plastici. Ove nije pitanje ko ima para da plati kesu a ko je sirotinja pa nema. Ko hoce da plati neka plati. Ako je istina da se sa cenom od 2 dinara drasticno smanjio broj kesa koje izlaze iz prodavnica onda smo na pravom putu.
Bojan
Nije problem u plasticnim kesama ili plastici uopste vec u neodgovornosti i nerazvijenosti ekoloske svesti. Sve pocinje u kuci, porodici, drustvu. Ko baca plastiku u prirodu? Ja ne bacam, sto bih placao kese? Ja ih bacam gde treba, dalje nije moj problem. Sta kad bismo je svi bacali u kontejnere, kante i reciklirali posle, niko se bi bunio niti bi dolazilo do zagadjenja. Mi smo jedna rulja koja pravi problem pa umesto da resavamo problem na pravi nacin, mi u svemu trazimo profit. Ne bacaju se samo kese, vec i plasticne flase i predmeti. Sta reci o gumenim proizvodima koji se isto svuda bacaju? Problem je u ljudima, a ne u plastici ili nek se nadje novi materijal, boji od plastike ali do tada, vodite racuna. Ovo naplacivanje kesa po prodavnicama je cisto licemerje.
SK
Sve je to OK, ali zašto uvek plaća cenu onaj zadnji u lancu. Uveli su plaćanje kesa, a nisu zabranili da se proizvode, kada kupci ne bi imali dodira sa plastikom, ne bi je ni kupovali. Zašto ne naplaćuju flaše PVC u koje se pakuje mleko, jogurt, sokovi, pivo, zašto NE ZABRANE proizvodnju plastike. Zatvorili smo NAŠU fabriku stakla koja je mogla da proizvodi svu staklenu ambalažu, a dozvolili uvoz i proizvodnju plastike, pa onda udri po narodu. Narod je kriv za svu tu prljavštinu koja se nalazi u prirodi, ali brate neka komunalna policija prati i kažnjava te koji bacaju, a ne da se samo vozikaju u državnim autima. Zna se redosled kako bi trebalo raditi da bi se ova prljavština istrebila: prvo zabraniti proizvodnju štetne ambalaže, zatim kažnjavati komunalna preduzeća ako im kntejneri nemaju poklopce da bi mogli da se zatvore, nego vetar nosi sve iz njih, a onda uvesti red i kažnjavati građane koji bacaju smeće van kontejnera. Čoveku kad sve dozvoliš, on će i da ubije, a kamoli da baca

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.