„Вечити” ривали каскају за Европом

Асвел. Локомотива, Валеснија, Уникаха, Андора, Уникс, Алба... Ово су клубови учесници четвртфинала кошаркашког Еврокупа, а последње коло „Топ 16“ фазе наредне недеље отклониће и последњу дилему, Ритас или Монако. Тако ће друга европска кошаркашка лига ући у елиминациону фазу, а победник ће у пехару добити и улазницу за Евролигу наредне сезоне. Као што је познато, и ове године ни један српски клуб, али ни из регионалне АБА лиге није успео да се пласира међу осам најбољих. Морнар је такмичење завршио после прве фазе, Цедевита је без победе у пет утакмица у „Топ 16“, а Партизан и Црвена звезда су доживели сличну судбину. Наде им је однео један шут противника уз звук сирене, „црвено-белима“ је пресудио Белгијанац Ван Росом из Валенсије, а „црно-белима“ Ритасов Белорус Парахуски. То је само наизглед узрок елиминације, два најтрофејнија српска клуба ни у једном тренутку ово такмичење нису схватили са јасним циљем и амбицијама, па чак ни као школу за млађе играче или стварање игре за оно што су истакли као главну мету.

Звезда је у старту имала много бољи рејтинг, стручњаци су је сврстали на пето место фаворита за освајање трофеја, што су и доказали само у првих неколико утакмица. Прошлог лета је направљен тим са жељом да врати примат у региону и Евролигу у Београд, изгубљен у финалу АБА против Будућности. Доведен је и нови тренер, а до овог тренутка није било промена у играчком саставу, пре свега због апсолутне доминације у регионалној лиги. У првом  кругу је на једвите јаде направљен скор 6-4, али у конкуренцији Валенсије, Уникахе и Лиможа, испливале су бројне слабости. Од пет утакмица добијена је само једна за укупан скор 7-8, уз болну чињеницу да је само једном славила на страни (Галатасарај).

Елиминација са европске сцене поклопила се и са првим поразом у АБА лиги, убедљивим у Загребу против Цедевите, што свеукупно код навијача али и стручне јавности буди сумњу да овај састав може да врати титулу и Евролигу у Београд. Уз то, изостављањем првог центра Мајка Цирбеса на две последње утакмице због лоше форме, појавиле су се и спекулације о раскиду уговора са Немцем, пребројавање странаца и њиховог досадашњег учинка, као и тражење разлога малог учинка домаћих играча од којих су неки прошле сезоне били носиоци игре, попут Добрића и Давидовца. Легитимна су и размишљања да је овај тим у Еврокупу могао далеко да догура, чак лакше дође до Евролиге него кроз регионално такмичење, где се актуелни евролигаш Будућност, која безмало сваке недеље доводи новог играча, види као непремостива препрека. Да ли су процене управе и струке на Малом Калемегдану биле ваљане видеће се ускоро, као и то да ли ће бити радикалнијих потеза.

За Партизан се не може рећи да је разочарење, јер имајући у виду претходне сезоне, направљен је видан помак. Организационо,финанијски и на спортском плану клуб је у фази ренесансе. Доласком тренера Андрее Тринкијерија направгљен је резултатски скок, који се пре свега огледа у АБА лиги гдеје скоро обезбеђен плеј-оф. Тројица играча који су дошли у разним фазама од почетка сезоне – Раде Загорац, Алекс Ренфроу и Никола Јанковић, донели су квалитет и појачали конкуренцију, а најбољу реакцију на све то су показали навијачи који пуне халу као у најтрофејнија времена. После пораза од Ритаса и елиминације у Еврокупу тренер Тринкијери је рекао да су само навијачи „спремни за топ 8“ и да је то изазов да и тим постане бољи.

„Црно-бели“ су на „мала врата“ ушли у „Топ 16“ фазу, скором 4-6, али мање од Звезде им је недостајало да се пласирају у четвртфинале. Забележили су победу више, иза њих је укупно негативан скор (6-9), али много боља атмосфера уочи изазова који долазе, а први је финале Купа Србије у Нишу (за две недеље), где бране трофеј, „Жућкову левицу“). Председник Остоја Мијаиловић јасно је ставрио до знања да ће без обзира на противника у полуфиналу плеј-офа АБА лиге циљ бити освајање титуле, што свакако није изјава без покрића, ни пука навијачка жеља после пет сезона без регионалног трофеја.

Што се наставка Еврокупа тиче, шпански и руски клубови су потврдили доминацију од настанка такмичења 2002. године. Први су освојили шест, а други један трофеј мање, по два пута литвански и турски, једном израелски. У игри за трофеј су три шпанска (Уникаха, Валенсија и Андора) и два руска – Локомотива (прошлогодишњи финалиста) и Уникс, који су фаворити у односу на остале. Када су српски клубови у пуитању, полуфинале је било највећи домет, три пута га је изборио Хемофарм (2005, 2006. И 2009), ФМП у два наврата (2004. и 2007.), а Црвена звезда 2014. Из региона је најуспешнјија Крка која је играла финале 2003, а до полуфинале је стигла и Цедевита 2011.