Половина Србије на „Фејсбуку”

Када су истраживачи британске дигиталне компаније „Кастард” упитали кориснике „Фејсбука” како представљају себе на овој популарној социјалној мрежи, чак 75 одсто њих изјавило је да лаже или, културније речено – улепшава реалност. Мање од петине Британаца изјавило је да њихови профили заиста представљају њих саме, а трећина корисника оценила је да „Фејсбук” одсликава њихов живот, али без досадних делова. Ово истраживање открило је још један занимљив податак – мушкарци више улепшавају реалност. Наиме, чак 43 одсто испитаника признало је да на „Фејсбуку” мало „шминка” свој живот.

Упркос чињеници да је већина корисника „Фејсбука” свесна да њихови пријатељи живот боје лепшим бојама и да на мрежи изгледају много срећнији и расположенији него у стварном животу, број корисника „Фејсбука” који су били активни на мрежи у претходних месец дана износи две милијарде и двеста милиона људи. Иако је „Фејсбук” недавно прославио тек 15. рођендан, свака трећа особа на планети има свој налог на њему, а кад је реч о нама, бројке говоре да је половина укупног становништва Србије на овој мрежи. Аналитичари, међутим, примећују да се сусрећемо са извесним парадоксом – иако на адресу „Фејсбука” стално стижу оптужбе да његови власници продају личне податке корисника без њихове сагласности у маркетиншке или политичке сврхе, број корисника расте геометријском прогресијом. Наравно да се поставља логично питање због чега је толико велики број људи на овој мрежи.

Др Далибор Петровић, ванредни професор на Саобраћајном факултету, предавач на мастер студијама на Филозофском факултету и аутор књиге „Друштвеност у доба интернета”, одговара:

– Зато што је човек друштвено биће, а фејсбук профил је одговор на усамљеност коју нам је донела цивилизација. То није узрок, већ последица социјалне изолације. Интернет је „скројен” по мери наше отуђености, а социјалне мреже су логичан „одговор” на живот који је брз, динамичан и оставља мало времена за дружење. Осим тога, „Фејсбук” одавно није синоним само за албум лепих фотографија пријатеља и познаника, већ је постао начин комуникације. То је алат који нам је омогућио да стварамо виртуелне личности и себе позиционирамо на сајбер небу.

По речима нашег саговорника, захваљујући „Фејсбуку”, ми можемо да комуницирамо са пријатељима који живе на другом крају света. Друштвене мреже донеле су нам могућност да будемо у контакту са онима са којима не делимо исти простор и кисеоник, а „Фејсбук” је постао место сусрета и комуникације за особе које се и не познају у стварном животу, каже др Далибор Петровић.

Професор примећује да је „Фејсбук” уједно и једно од најбољих маркетиншких средстава. Баш као што трговац у излог ставља најбоље производе и тиме привлачи муштерије, тако и ми на фејсбук налогу пројектујемо свој имиџ, а не свој идентитет. Трудимо се да будемо што лепши, паметнији и духовитији јер за то добијамо комплименте у облику лајкова, а пажња и лајкови су мера успеха у виртуелном свету, додаје Петровић.

Вртоглави раст броја корисника социјалних мрежа наш саговорник тумачи чињеницом да је „Фејсбук” брзо прешао пут од моде и тренда до свакодневне потребе.

– Када нека активност постане „мејнстрим” и они који имају отпор прелазе на тај вид комуникације. То се десило са мобилним телефонима, када су њихови најљући противници схватили да ће бити социјално изопштени ако их не користе. Осим тога, наши пријатељи живе широм света, а не само на корак од нас и „Фејсбук” нам омогућава да са њима будемо у контакту 24 часа дневно. Сматра се да ће у наредних десет година између три и четири милијарде људи имати профил на „Фејсбуку” – закључује овај познавалац друштвених мрежа.

Психолози објашњавају да је живот на „Фејсбуку” постао модерна бајка – тамо нема ружних, прљавих и болесних, а готово све фотографије које гледамо на овој популарној социјалној мрежи углавном су лепе и репрезентативне. И баш као што смо се некада идентификовали са јунацима дечјих бајки, тако се данас идентификујемо са пријатељима који живе узбудљиве животе – због тога је више од две милијарде особа на планети зависно од „Фејсбука”. Ова зависност је нормална последица чињенице да су социјални односи постали ретки, а емотивни односи површни – у виртуелном свету људи добијају илузију да се друже са великим бројем људи и да активно учествују у њиховом (лепом) животу.

Иако сви корисници „Фејсбука” знају да се у животима свих нас смењују лепе и ружне епизоде и фотографије, истраживања говоре да тинејџери најбурније реагују на садржаје који су објављени на мрежама. Студија која је обављена на репрезентативном узорку од 11.000 младих особа у Великој Британији показала је да четрнаестогодишње девојчице имају двоструко већу шансу да развију симптоме депресије због коришћења „Фејсбука” и „Инстаграма”, пре свега због виртуелног злостављања и незадовољства својим телом.