Руски Севастопољ

Градоначелник Москве Јуриј Лушков посетио је прошле недеље Севастопољ и затражио да се Севастопољ и Крим – врате Русији! То значи, да се опозове поклон Никите Хрушчова, који се у тренутку полетног расположења латио (пре пола века) карте и оловке отписавши полуострво Русији и дописавши га Украјини. Као вели, простран је Совјетски Савез. Једна је то земља.Рачунао је. А можда и није баш тако рачунао, јер не може се тврдити чиме је све био мотивисан Украјинац Хрушчов.

Међутим, распао се Совјетски Савез. Републике понеле свака своје, и „руски Крим” (пре него што је русифициран био је татарски!) оде из државе са Украјином. Уцело са Севастопољем, главном базом совјетске, а сада руске Црноморске флоте.

Лушков никада то није одобрио. Још у време Јељцина је понављао да је Севастопољ руски и да руски мора и остати. А да не буде само на речима, тако се и понашао. Издвајао је из буџета Москве и помагао Русима у Севастопољу. Њих је тамо већина, као и на Криму.

Време је било кризно и Кремљу није било до свађа с Кијевом. Поготово што је Леонид Кучма, украјински Рус, наследник на власти председника Кравчука, водио помирљиву „руску политику”. А, истовремено, и балансирао између леве и десне обале своје Дњестром подељене земље. Другим речима, Лушкову се није аплаудирало.

Но, неки добри светски обичаји, а међу њима и смисао за стрпљивост, устукнули су почетком овог века пред америчком силом, нестрпљивом да потврди своје господарство светом. С доласком председника Буша, САД су одбациле маску спремности за разговор о светским кризама. Удаљиле су се од Уједињених нација и објавиле само један једини, гвоздени принцип међународног понашања: Добро за Америку, добро и за цели свет! Свет ће слушати, а расуђиваће господарица.

Почело је, дакле, вашарским триковима против Русије, изгуране из већ договореног учешћа у надзору и одлучивању о статусу Косова. Метод којим је то учињено био је сраман, али знало се да је Кремљ немоћан.Затим се продужило америчким отказивањем лојалности споразуму с Москвом о антибалистичком оружју. Па, одбацивањем протокола о биолошком оружју. Онда изузимањем САД из одлука Међународног суда, бојкотом Кјото протокола, објављивањем листе проскрибованих режима (потенцијалних жртава америчких напада), а завршило се незаконитом англо-америчком агресијом на Ирак.

Одрекните закони ето вам подивљалог друштва! Нема никаквог разлога да то не буде сасвим тако и у међународним односима, чим се судбина уговорених правила препусти самовољи најјачих држава. Једино је последица свеобухватнија, с обзиром на то да место једног посрнулог друштва заузима свет у хаосу.

Елем, ако је доступно Вашингтону, зашто не би било и Москви, упитали су изгледа и у Русији, чим су дошли до пара и повратили самопоуздање. И тако је некадашњи усамљенички протест Лушкова због руског Крима у саставу Украјине, од прошле недеље некако добио на снази. Актуелан је. Не звучи више као глас изгубљеног у пустињи.

Градоначелник је долетео из Москве право у Симферопољ. Тамо је пред камерама извргао руглу „дочек” који су му приредили украјински ограни безбедности, уручивши му упозорење да се суздржи од гестова „непријатељства према Украјини”. А онда је, безмало понет на раменима, отишао право на палубу челног брода руске Црноморске флоте „Москва” и одржао конференцију за новинаре.Обећао је да Севастопољ никада неће бити украјински. А да Москва треба да предузме кораке и да Крим врати Русији.

Рекло би се, старо и већ познато од Лушкова? Не, овог пута није. Присутни министар руске одбране Сердјуков, није разлагао, али потврдио је да Русија, када буде истекао закупни рок флоте – неће напустити луку Севастопоља!Тог часа се чуло и руско Министарство иностраних послова речима да Лушков једноставно „само изражава гледиште већине Руса, погођених падом Совјетског Савеза”. А да то како украјинска безбедност поступа према руском градоначелнику личи на гест непријатељства и штети односима Русије и Украјине.

Наставак следи. Рецимо, отцепљењем Крима и истока Украјине, у случају да Вашингтон не одустане од увлачења Кијева у НАТО. Нема основа веровању да ће Кремљ за одобрење да пита Америку. Па, биће шта буде...