Тешко до асфалта, још теже до одговора

Маја прошле године обратио сам се општини Мионица са захтевом да се асфалтира Улица Вука Караџића у бањи Врујци, где моја породица поседује апартман. Иако је врло близу главне улице у бањи, поменута саобраћајница не само да није асфалтирана, него је и током већег дела године у таквом стању да проласком кроз њу ризикујете да оштетите аутомобил.

Захтев, поткрепљен фотографијама коловоза, уредно су примили председник општине (посебно сам га у допису замолио да ми одговори) и Одељење за инспекцијске послове, а послао сам и две поруке на имејл општине, али одговора није било. После тога сам захтев имејлом упутио преко Система 48 (обећавају одговор за 48 сати) и после извесног времена добио обавештење да је асфалтирање поменуте улице планирано за 2018. годину.

Пошто од асфалтирања није било ништа, 27. децембра 2018. године обратио сам се поново имејлом преко Система 48, са захтевом за објашњење. Одговор је стигао тек 6. фебруара ове године, после још два обраћања имејлом и чак 38 послатих СМС порука. Систем 48 пренео је одговор или „одговор” начелника Општинске управе, у којем се све углавном своди на причу о недостатку финансијских средстава за асфалтирање Улице Вука Караџића и, како је написао, многих других улица у тој бањи! (А приоритет председника општине Мионица је инфраструктура, док је бања Врујци на сајту те општине означена као лидер туристичке понуде региона.)

А што се тиче недостатка финансијских средстава, напомињем да је у бањи Врујци порез на имовину за последњих десетак година повећан готово три пута.

Др Слободан Р. Мартиновић,
дипл. правник и дипл. дефектолог-олигофренолог, Лазаревац