Коме не одговара Савез без дугова

„Пре 16 месеци преузео сам Стонотениски савез Србије са малтене 11 милиона динара дуга, а сад смо у озбиљном плусу и већ имамо покривен буџет за целу годину, што није био случај у скоријој прошлости. У таквој ситуацији неки траже ванредну скупштину савеза, са захтевом за смену генералног секретара Горана Коцића који одлично ради свој посао”, каже председник СТСС-а Александар Каракашевић поводом данашње скупштине.

Каракашевић сматра да не постоје услови да се данас било шта промени:

-Немогуће је да се на овакав начин смени генерални секретар, јер то није у надлежности скупштине, већ председника Савеза у Управног одбора СТСС-а. Не разумем зашто региони Војводина и Ниш инсистирају на ванредној скупштини. Не знам шта то не ваља у Савезу који фантастично функционише.

На питање чиме може да поткрепи ову своју изјаву, Каракашевић одговара:

-Имамо отворени Стонотениски центар у Новом Саду после ко зна колико година, за стонотенисерке, затим плаћена четири тренера, плаћен одлазак свих тих тренера на све јуниорске турнире, што није било у скорије време. Не памтим када је Савез био у финансијском плусу и када су играчи имали овакве услове. Знао сам да ја то могу и доказао сам да могу.

Вишеструки европски првак у миксу Каракашевић истиче да му смета то што се „овде потежу тривијална питања” (клубови се препуцавају ко има салу која испуњава услове, ко је добио два, а ко три стола…) уместо да се сви фокусирају на развој стоног тениса. Поводом критика из Новог Сада, каже:

-Ако сам могао да учиним више за стони тенис у Новом Саду од онога што сам учинио, онда у реду! На моје инсистирање је њихова сада најбоља играчица Изабела Лупулеску дошла у њихов клуб, тамо сам отворио Стонотениски центар, тамо плаћам тренере за њихове играчице, али и за остале, плаћам стан за тренере, плаћам за кондиционог тренера. Не памтим када је Савез овако добро функционисао. Прозивају успешне људе, а за неке од њих не знају да су били појам за стони тенис и у оној великој Југославији.

Шта вам онда замера опозиција ако све иде као по лоју, како тврдите?

- Ваљда им смете то што све добро функционише а они се низашта не питају. Стојим сто одсто иза сваке своје речи. Нико није узео ни динар, то гарантујем. Они се баве тривијалним стварима, а не виде да сем тих талентованих девојчица стони тенис у Србији фактички не постоји. А ми радимо на томе да опет оживи. Кукају на лоше услове, а могу да вам наведем десет шампиона, међу којима смо мој отац и ја, који су тренирали у знатно лошијим условима. Хоћу да кажем да на стварање играча утиче много важнијих фактора – рекао је Александар Каракашевић и захвалио Министарству омладине и спорта и Олимпијском комитету Србије. – Обе институције су нас испоштовале максимално. Наш буџет од државе је 13 милиона динара, а за тренере и канцеларије потребно је четири-пет милиона.

Каракашевић није рекао завршну реч као играч, иако има 43 године. У миксу са Изабелом Лупулеску покушава да се пласира на Олимпијске игре у Токију 2020. Пет пута је учествовао на највећој смотри спорта (Атланта 1996, Атина 2004, Пекинг 2008, Лондон 2012, Рио 2016).

-И даље играм и путујем, јурим тај олимпијски микс. Играмо све боље и боље, у игри смо за олимпијску визу. Као председник Савеза окренуо сам се играчима јер знам шта нисам имао као играч и сада желим да им то обезбедим. Српски стони тенис је годинама живео од мојих успеха. Савез треба да буде сервис играчима и тренерима, а репрезентација мора да буде на првом месту.