Технолошке и друге битке САД и Кине

Дефицит трговинског биланса САД у односима са Кином био је повод да Трамп 2018. уведе разумне тарифе на увоз кинеских роба и услуга. Ипак, то није било довољно. Под претњом да ће ригорозно повећати тарифе, Трамп је оставио рок Кини до 1. априла 2019 да испуни основне захтеве САД – да отвори своје тржиште, осигура заштиту интелектуалне својине, заустави нефер трансфер америчке технологије, да смањи државну помоћ предузећима, односно да Кина одустане од убрзаног технолошког развоја и своје стратегије „Мејд ин Чајна 2025”.

Парадигму технолошког сукоба САД и Кине представља случај кинеске компаније „Хуавеј” у Канади. Под наводном оптужбом да је компанија „Хуавеј” пословала са компанијама у Ирану по налогу САД ухапшена је директорка те компаније у Канади Менг Вангџу. Међутим, не ради се само о томе. Позадину тог сукоба чини импозантан технолошки и економски успон Кине у релативно кратком периоду, који доводи у питање постојећи технолошки и економски статус САД, Бретон Вудс, Вашингтонски консензус, па и улогу државе у условима глобализације и текуће технолошке револуције. Сада се и документу Поткомитета за информације и технологију Конгреса САД каже: „Држава има суштинску улогу у осигурању лидерства  САД у развоју вештачке интелигенције.„

Проблем технолошког запречавања Кине од стране САД је у томе што ће краткорочни резултат бити са „нултим збиром” (једна страна добија колико друга изгуби). Дугорочно, због глобалних импликација, обе стране ће бити на губитку. Обе земље се суочавају са великом задуженошћу, вишком техничких капацитета и опадајућим приносима на ангажовани капитал. Ипак, у овом сукобу обе стране не стартују са сличних позиција. САД су у већој или мањој мери у предности у компонентама технолошког прогреса као што су „биг дата”, „клауд компјутинг”, „квантум компјутинг”, у полупроводницима, софтверу и алгоритмима за разне намене, интерактивним роботима. По тржишној капитализацији 15 интернет компанија првих пет су из САД („Епл”, „Амазон”, „Гугл”, „Нетфликс”, „Фејсбук”), а затим следе из Кине („Алибаба”, „Тенсент” и на 13. месту „Бејду”). Слично је и са компанијама у области креације софтвера и програмирања и у пословању углавном преко интернета. Свакако, у свом развоју Кина се ослања на те технологије.

Међутим, у једном важном и све важнијем сектору Кина има значајну предност. У сектору бежичне инфраструктуре кинеска компанија „Хуавеј” је по пословним и технолошким елементима далеко испред компанија САД. И друге сличне компанија из Кине (ЗТЕ и друге) успешно конкуришу компанијама САД. „Хуавеј” је прва у свету у освајању пете генерације бежичне инфраструктуре (5Г мреже).

Неспорно, 5Г мрежа ће побољшати перформансе у свим другим технологијама и у производњи роба и услуга. Уз то, 5Г мрежа има три важна елемента. У технолошком погледу она припада групи водећих технологија. У економском погледу у 5Г мрежу све земље ће до 2025. уложити око 326 билиона долара, што је изузетно важно за носиоце те технологије. И најзад, првенство у развоју 5Г мреже има безбедносне и војне консидерације. И управо је разлог сигурности добар повод да САД траже подршку неких развијених земаља у одбијању сарадње са „Хуавејем”. Пошто САД у сарадњи са другим земљама користе све канале у прикупљању осетљивих података, поставља се питање колико су САД веродостојне када другој земљи приговарају оно што саме раде и да ли могу добити суштинску подршку за своје захтеве. Ипак се може очекивати да ће се развијене западне земље, ради својих интереса или зато што припадају истом идеолошком блоку, пре определити да подрже САД него Кину. У току је грозничава битка да се заузму што боље позиције у текућој технолошкој револуцији. С обзиром на притисак са „свих” страна, Кина нема други избор него да повећа своје напоре како би се ослободила зависности низа увозних технологија, поготово из САД. А у пласирању њених технологија много ће јој значити  широки простор „Појаса и пута”.

У сваком случају није јасно којим путем ће кренути технолошко сукобљавање САД и Кине. Трезвени економисти на Западу (П. Кругман, Л. Самерс, Н. Рубини и други) сматрају да би најбоље било да се ти проблеми решавају у оквиру Светске трговинске организације.

Међутим, рад СТО је блокиран због опструкције САД. Уз то, ту постоје три проблема. Реформа СТО није на видику. Друго, реформа СТО би трајала дуго због супротних интереса главних земаља. И треће, парадокс је, али реформа СТО не би одговарала ни САД ни Кини – САД не би могле да намећу своје интересе, а Кина не би могла као пре да користи државу у подршци снажном развоју.

Пошто је стање у СТО такво јесте, изгледа да ће се технолошко сукобљавање између САД и Кине одвијати у слободном простору на бази њиховог голог односа снага у економији, издржљивости, знању и развоју кључних технологија. Није немогуће  да се на крају не формирају два одвојена глобална технолошка, економска и цивилизацијска блока. 

Доктор економских наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа