Није нам циљ да отерамо мушкарце

Некада су се спортови делили и на мушке и женске. Данас ту готово да нема више никаквих ограничења, па је нежнији пол ушао, рецимо, чак и у бокс.

Међународни олимпијски комитет (МОК) настоји да се смањи разлика и међу онима који воде спорт. Тако је 2005. препоручио да у спортским руководствима буде најмање 20 одсто жена, а од 2017. је тај проценат повећан на 30 одсто.

– Није идеја да се силом намеће, него да се омогући да оне које хоће, које су образоване, које знају и способне су, да помогну. Није нам циљ да истерамо мушкарце, него да се прожимамо у раду, да заједнички побољшамо нешто – каже Милена Рељин, некада наша чувена такмичарка у ритмичкој гимнастици, која је од пре две године трећи пут на челу Комисије жене и спорт Олимпијског комитета Србије (ОКС), а пре тога је на тој дужности била од 2005. до 2012. – Заступљеност жена свуда је потреба, па и у спорту. Ја сам у дилеми што се тиче тих квота и нисам једина. На међународним семинарима и у институцијама годинама се на ту тему размењују искуства, али је учешће жена у спортским руководствима засад недовољно и мора да се подстакне.

За прошлогодишњи Сајам спорта Комисија жене и спорт је припремила податке о заступљености жена на руководећим дужностима у нашим спортским организацијама. Од 40 гранских савеза упитник је попунило 28, осам је обећало да ће да одговори, али то није учинило, а са четири федерације није уопште успостављена веза.

На основу такве анкете дошло се до тога да је у савезима стално запослено 98 мушкараца и 75 жена. Сви доктори (тројица) и магистри (шесторица) су мушкарци. С високим образовањем су 44 мушкарца и 34 жене, с вишим 12 мушкараца и 21 жена, а са средњим 32 мушкарца и 19 жена.

Мушкарци су председници у 32 савеза, а жене у пет. Од 110 клубова у атлетици жене су на челу два клуба, у кошарци постоје 124 женска клуба и 241 мушки, а само су две жене председнице, у 340 одбојкашких клубова жене воде 15, док је у гимнастици 65 клубова – у 27 су жене на челу.

У међународним удружењима Србију представља 49 мушкараца и 12 жена.

Од спортиста у нашој земљи 159.525 је мушког пола, а 28.579 женског. У заслужне спортисте је увршћен 41 мушкарац и 28 жена, у међународне 81 мушкарац и 30 жена, а у савезне 96 мушких и 72 женска.

Имамо 7.190 тренера мушкараца и 394 жене.

Као добри примери наведени су атлетика (1.870 жена и 1.897 мушкараца) и одбојка (13.669 жена и 10.397 мушкараца).

– Нико нас није стопирао, међутим има спортова у којима су жене на неинституционалан начин спутаване да им се пружи прилика да се покажу и размахну. Ствари се, ипак, померају, али потребно је да постоје и одговарајући закони. У Индексу Канцеларије за родну равноправност први пут је споменут и спорт. У управним телима жена је мање од четири одсто. У спорту некако иде мало спорије. Подршку су нам указали председник ОКС-а Божидар Маљковић, селектор ватерполиста Дејан Савић... Много нам значе и медији.

О непосредним плановима Комисије жене и спорт Милена Рељин каже:

– Циљеви за ову годину су нам да одржимо семинаре да бисмо подстакли спортисткиње, затим жене које воле спорт, а и мушкарце, да генерацијама које долазе помогнемо да се баве спортом, да им то буде диван део живота. Један планирани семинар намењен је тренерима и спортисткињама и одржаће га Јелена Аруновић и Марија Павловић, која ради као спортски психолог и теквондисткиња, а на семинару ће бити и Тијана Богдановић. Идемо мрављим корацима, али идемо. Некако се осећа нова енергија млађих жена, које су се укључиле.

Састав Комисије жене и спорт

Поред Милене Рељин-Татић у Комисији жене и спорт су и Јелена Аруновић (стрељаштво), Ива Поповић (синхроно пливање), Нина Мицић (сноуборд), Сања Драгићевић-Бабић (РТС), Драгана Ивковић (ватерполо), Светлана Билић (фудбалски судија), Марија Павловић (спортски психолог), Наташа Ковачевић (кошарка), Тања Петровић (карате) и Ружица Иброчић-Карајовић (веслање). Секретар комисије је Јелена Јанковић-Ласковић.

У проширеном саставу, оне које подржавају и доприносе раду комисије: Меланија Павловић (бизнис), др Наташа Драгутиновић (Универзитетска дечја клиника у Београду), Љиљана Кнежевић („Блиц фондација”) и Дара Гравара-Стојановић (карлинг).

Правци деловања

Као правце деловања Комисије жене и спорт Милена Рељин је издвојила три. То су: да се што већи број деце укључи у спорт, да се подстакне и охрабри укључивање што више жена и на све друге позиције у спорту, а и да се охрабри и укључи што више мушкараца, који ће радити на унапређењу женског спорта и подржати образоване и способне жене да досегну неке положаје, који су до сада у њиховим савезима били резервисани искључиво за јачи пол.