Одлазак јунака

Недавно нас је напустио један од најпознатијих певача народне музике на овим просторима. Тим поводом је направљена велика медијска представа. Готово све иоле познате личности из света народне музике, а бога ми и многобројни политичари, потресним речима су покушали да опишу свој бол за трагично настрадалим певачем. Испраћен је на дирљив начин, комеморацијом у Скупштини града и сахрањен у Алеји заслужних грађана. Све те догађаје пратили су многобројни новинари, ТВ камере и грађани.

Два дана након њега, прерано нас је напустио и Владимир Јагар, капетан 1. класе, официр КОС-а. Отишао је тихо, уз припадајуће војне почасти. Испратили су га његови најближи и колеге. У појединим новинама смо могли прочитати неколико пасуса о њему, а у многима ни слова. И није реч само о томе да је он био невероватно храбар и вешт у акцији разоткривања деловања руководећих људи Хрватске, непосредно пред ратна збивања. Реч је о томе да је његова крајње ризична мисија на тацни донела доказе који су раскринкали Шпегеља и њему сличне. Њихово хапшење могло је да спречи крвави распад СФРЈ. Нажалост, они који су могли да спрече сулуди след догађаја нису имали ни делић његове храбрости потребне да спрече Шпегеља и њему сличне у злом науму.

Не треба имати илузију да би се СФРЈ и тада одржала. Али, уклањање екстрема је требао и морао бити увод у горак, али миран разлаз република.

Поиграла се историја, па нам је поновила ситуацију с краја 19. века, коју је најбоље описао Бранислав Нушић у песми „Два раба”. Песма је написана поводом гламурозне сахране мајке једног од министара, блиског краљу Милану, и тужног, скромног испраћаја великог јунака многих ратова Михаила Катанића, два дана касније.

Мирослав Боснић,
Нови Београд