Штете од приштинских такса

Сага о таксама се наставља, још им се не назире крај и поред великог међународног притиска од главних приштинских савезника да се оне укину. Само за 100 дана откако су привремене институције у Приштини 21. новембра 2018. године увеле дискриминаторске таксе од 100 одсто на производе из централне Србије и БиХ, пласирано је за око 100 милиона евра мање српске робе на КиМ него у истом периоду претходне године, пренето је из Владе Србије.

Губи се, значи, око милион евра дневно, а реалан губитак је и већи, јер је пре увођења ових такса постојао тренд пораста пласмана робе на КиМ.

Биће већи губитак уколико ове таксе остану, јер ће српски привредници изгубити то тржиште. Други су искористили овај простор да као алтернативу понуде своје производе. Од наметнутих такса нарочито је профитирала Албанија, која је само у фебруару ове године пласирала преко 61 одсто робе више на КиМ у односу на исти месец 2018.

Укупна размена Србије са КиМ износила је 446 милиона евра у 2018. и била је 3,3 одсто мања него у 2017. Испоруке су вределе 419,3 милиона евра и биле су мање за 4,6 одсто. Косовске испоруке у централну Србију биле су у вредности од 27 милиона евра и чак за 23,8 одсто веће него 2017. У јануару ове године на КиМ је испоручено робе у вредности од само 5,3 милиона евра, док је у јануару 2018. вредност пласиране робе износила 33,8 милиона евра. Према подацима ПКС, у децембру прошле године пад пласмана износио је 35 милиона евра, а у новембру 21 милион евра.

Уколико би Приштина задржала исти режим током читаве 2019, штета Србији могла би да достигне око 400 милиона евра (колико износи годишњи суфицит у трговинској размени са КиМ).

Према неким проценама, ако не буду укинуте таксе БДП Србије ове године ће бити смањен од 0,5 до 0,7 одсто, и тај проблем ће у 2019. бити један од највећих изазова за домаћу економију.

Из Србије је одмах по увођењу такса упозоравано на развијање црног тржишта, а сада, када се погледају продавнице на северу и југу КиМ, види се да има српске робе, која се тамо појављује разним каналима. На пример, српска пшеница иде у Хрватску, из ње се та пшеница транспортује као хрватска пшеница и продаје на КиМ. Део робе иде тако што се, рецимо, продаје привреднику у Македонији, а она је онда реекспортује и пласира на Косову.

Највећу штету имају српски привредници, извозници и држава, а штету причињену Србији нема ко да надокнади. Велике компаније које имају своје испоставе у другим земљама региона робу коју су продавале из Србије сада пласирају из тих земаља. Друге земље у региону искористиле су чињеницу да је Србија потиснута са тог тржишта, тако да је Србији начињена и дугорочна штета, а то је губитак тржишта. Прорадио је „шверц комерц” и уместо да српска држава убира неке приходе од пореза, та роба се сада неким сивим каналима појављује на тржишту КиМ, због чега трпе и косовске институције, док појединци имају велику корист.

Највеће губитке има српска прехрамбена индустрија, и то индустрија шећера, жито-млинска индустрија, производња сточне хране, безалкохолних пића. На губитку су и произвођачи грађевинског материјала у Србији. Према званичним подацима косовске царине, набавке производа из Србије пре увођења такса од 100 одсто износиле су око 1,2 милиона евра дневно, док су сада опале на безначајну вредност. Пре увођења такса, на КиМ је, на пример, из Србије и БиХ долазило 120 до 140 баржи дневно, док је сада то готово нула – рекао је портпарол косовске царине.

Одлука тзв. косовске владе да уведе таксе од 100 одсто на српске и производе из БиХ утицала је на рапидно смањење пласмана тих производа на косовско тржиште у децембру прошле године, а с друге стране, омогућила је знатно повећање испоруке робе из Македоније и Албаније. Према подацима косовске Агенције за статистику, укупан увоз робе на Косово у децембру 2018. био је близу 303 милиона евра. Из Србије је током децембра 2017. допремљена роба у вредности од око 47 милиона евра, а у децембру 2018. та вредност је пала на свега око пет милиона евра.

Што се тиче БиХ, косовским таксама највише су погођене металска, дрвна индустрија, производња хемијских производа, млечна индустрија, извозници лекова, уља, брашна, сокова, воде. У укупној размени БиХ са светом, око 14 одсто односи се на земље ЦЕФТА, а од тога око четири одсто на КиМ.

Београд није применио контрамере, али је чврст у ставу да без укидања такса, које не постоје нигде у свету, нема наставка дијалога са Приштином, а тиме ни решавања питања Косова, односно споразума о нормализацији односа, на чему инсистира међународна заједница. Увођењем такса на робу из централне Србије и БиХ, систематски се крши ЦЕФТА споразум, споразум о стабилизацији и придруживању и угрожава економска интеграција западног Балкана. Негативне економске последице претрпеће не само Србија и БиХ, већ и косовска привреда и привреда целог региона.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа