Како даље у Србији

Пролеће је у Србији, али још није стигло српско пролеће – среће, слободе, демократије, правне сигурности, економске стабилности и изобиља: много је незадовољних грађана на улицама, али и ван њих; парламентарни живот је добрано окрњеног легитимитета; владавина права је скрајнута пред личном и партијском; Устав се селективно чита и поштује; превише је медијског и другог насиља; питање Косова није решено... А могући следећи потези би били:

– Наставити ненасилне али одлучне, редовне и масовне грађанске протесте, са истим или већим интензитетом – без било какве вулгарности и примитивизма у говору и понашању – праћене профилисаним и бројчано одмереним политичким захтевима.

– Хитно почети, прво изван државних структура, а онда и уз сарадњу с њима, корените промене изборног система (праћене ажурирањем бирачких спискова), уз активно међународно стручно учешће.

– Јавно медијски одмах заказати и уживо преносити отворени разговор делегације састављене од истакнутих академика, у јавности цењених, неполитизованих универзитетских професора, односно других независних интелектуалаца, виђенијих омладинских активиста и некомпромитованих представника Цркве са Александром Вучићем, с једне стране – ради прeцизног разјашњења његових круцијалних ставова и идеја у погледу будућности Србије (са или без његовог вођства), а с друге – с циљем изношењa аргументованих критика на његово јавно делање и понашање.

– Прикупити уставно неопходан број потписа грађана (бар 100.000) за расписивање референдума (члан 108. Устава) с питањем: „Да ли подржавате или одбијате план председника републике о разграничењу Србије с Косовом?”

– Већински одговор „не” на једном таквом одржаном референдуму производи, по редовном току ствари, као резултат Вучићевог апсолутног неуспеха – његову оставку; уосталом, он је недавно изјавио да у том погледу има подршку тек 20 одсто грађана. А у случају већински позитивног народног одговара, и аутор (и његов план) задобија(ју) накнадни уставни легитимитет – јер конституционалитет ab initio нема и није га ни могао имати! – за евентуалне даље преговоре са косовским Албанцима. Но, ако ти преговори ипак не буду настављени, морална и политичка дужност председника је да се повуче, пошто би тада цела његова досадашња политика у вези с Косовом претрпела потпуни крах.

– Формирање „владе у сенци” састављене од представника ортодоксне опозиције – јавно изабраних на једном ширем грађанском протесту – независних експерата и невладиних, односно струковних или/и студентских представника, ради преговора са државном владом о ургентном расписивању избора за Уставотворну скупштину.

– Расписивање тих избора и њихово одржавање под строгим и објективним западно-источним међународним надзором.

– Доношење, од стране Уставотворне скупштине, апсолутно новог, другачијег устава Србије: реално позиционирање КиМ, појачано обезбеђење неалбанског становништва и српских светиња на тој територији; обогаћивање палете и заштите људских права и слобода, нарочито медијских; уставни основ за лустрацију доказаних кршилаца људских права, уз појачану одговорност јавних фукционера; доследно разграничење, равнотежа и контрола основних полуга власти; зајемчена и операционализована пуна независност судства; председник републике се убудуће бира у парламенту; успостављање тзв. рационализованог парламентаризма; промена начина избора судија Уставног суда; стриктна цивилна контрола војске и полиције; већа уставна пажња посвећена независним јавним агенцијама и невладином сектору; регионализам – и друго.

Проф. др

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа