Борба против сиромаштва у Кини

Током новембра 2015. кинеска влада донела је Одлуку о борби против екстремног сиромаштва, којом је прецизирано да ће до 2020. године оно бити у потпуности искорењено, те да ће Кина постати умерено прогресивно друштво. Последњих недеља ова кампања добија све већи замах, са посетама председника Си Ђинпинга руралним крајевима Кине, где је екстреман ниво сиромаштва најприсутнији. С обзиром на то да се рок приближава, приоритет дат овој борби је без премца. Према извештајима Уједињених нација, напори за елиминисање екстремног сиромаштва у Кини неупоредиви су са било којим примером у историји човечанства, по интензитету, свеобухватности и резултатима.

Кинеска влада од 2015. дефинише сиромаштво као годишњу зараду која је нижа од 427 долара годишње или 1,16 долара дневно, у односу на дефиницију Светске банке, која ову границу поставља на 1,9 долара дневно или на приближно 700 долара годишње. По првој дефиницији, 1978. око 250 милиона људи било је сиромашно, а 2016. године 43,35. По другој, дефиницији Светске банке, 1981. око 878 милиона људи није могло да приушти основне потребе, а 2013. то није могао да учини 25,1 милион људи. Према упутству објављеном у августу 2018, ослобођење од апсолутног сиромаштва подразумева приступ одећи, храни, девет година основног образовања, основне медицинске потребе и елементарне стамбене услове.

Сан о елиминисању сиромаштва није почео са садашњом политичком елитом. Датира од оснивања Партије 1921, а у пракси од 1949. године и револуције којом је Комунистичка партија дошла на власт. Од самог почетка, исправљање неправде према пољопривредницима и њихово сиромаштво били су на врху агенде сваке од кинеских власти. Ипак, због економских експеримената шездесетих и седамдесетих, ситуација је постала алармантна. Током 1958. Мао Цедунг прогласио је „Велики скок напред” и поставио циљ да се Енглеска престигне по производњи ливеног гвожђа по становнику, а да се на селу образују народне комуне са истовременим и потпуним подруштвљењем оруђа за рад и расподелом производа. Ове процесе пратиле су индустријализација и колективизација. Исход је био такав да је довео, економски, до масовне глади на селу и помора, а политички до захлађења односа Кине са СССР-ом, када је велики број стручњака из Совјетског Савеза на раду у Кини опозван. Када је на власт дошао Денг Сјаопинг, објављен је програм модернизације земље. На селу су укинуте народне комуне, а земља је предата на коришћење породицама. Тржиште пољопривредних производа поново се појавило.

Од 1978. до 2017. око 740 милиона људи из руралних крајева ослобођено је сиромаштва. У 2017, по критеријумима владе, око 13 милиона људи ослобођено је екстремног сиромаштва, чиме је проценат снижен на 3,1, у поређењу са 4,5 одсто претходне године. Које се мере предузимају како би се постигао циљ који ниједна земља до сада није постигла, а коме се ближи Кина, чије резултате ниједна релевантна међународна институција и организација не споре? Нагласак ће бити стављен на развитак туризма у руралним крајевима, како би људи који тамо живе могли да дођу до посла. Људи који живе у загађеним крајевима, где се често догађају земљотреси или одрони, биће расељени. Деца ће добити основно образовање. Влада ће прилагодити здравствени систем, јер су медицински трошкови врло често узрок пада породица у сиромаштво. Одређени слојеви друштва добиће право на социјалну помоћ. Пољопривредно земљиште промениће намену и биће пошумљено, чиме ће се побољшати еколошка ситуација. Развојем јавних услуга и улагањем у инфраструктуру, услови живота у овим крајевима битно ће се променити набоље. Другим речима, ове мере су социоекономског карактера и спроводе се постепено. Кинески званичници процењују да ће почетком наредне године само шест милиона људи живети у условима тешког сиромаштва. Тај резултат био би и бољи и раније постигнут да не постоји проблем са корупцијом на локалним нивоу. Наиме, више од пет хиљада кадрова кажњено је због корупције само у првих шест месеци 2017. године.

У последњих неколико година нарочито, убрзана је модернизација и реконструкција комуникационе инфраструктуре у неразвијеним подручјима. Влада је 2013. објавила своју стратегију и план имплементације „Широкопојасне Кине”. До краја 2015. године сва административна села имала су телефонски приступ, а градови и општине широкопојасни интернет приступ. Интензивирана је заштита вода. Обезбеђена је сигурна вода за пиће за 115 милиона становника угрожених области, а од прошлогодишњег буџета за ову намену 84 одсто потрошено је за развој водоводне мреже. Електроенергетска мрежа готово је у потпуности реконструисана. Путна инфраструктура такође је знатно напредовала, са планом даљег побољшања. Елиминисање сиромаштва део је и укупних напора на уједначавању развоја запада и истока земље. Између 70 и 80 одсто популације живи на истоку, у приобалним градовима и метрополама. Овим се пружа шанса грађанима на западу земље да осете макар део благостања које увелико уживају њихови сународници у богатом делу земље.

Социолог,
Шоугуанг-Вејфанг, Кина

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа