Мој покретни Мондријан

Да ли би сте овај лустер из 1950. године платили 1.000 фунти? (Чак и када бисте их имали). Вероватно да не, ако сте обични корисник употребних ствари за кућу. Али, ако сте љубитељ уметности и дизајна, онда ко зна? Јер ова обична ствар има пребогату теоретско-асоцијативну уметничку причу. У њој су се на једном месту нашли великани историје уметности 20. века: Холанђанин Пит Мондријан (1872–1944), Американац Александер Калдер (1898–1976) и Француз Марсел Дишан (1887–1968).

Марсел Дишан је аутор познатог концепта „ready made” у уметности, по коме и најобичнији предмет свакодневне употребе може постати уметничко дело ако се извуче из контекста. Тако утилитарно постаје естетско на само себи својствен начин.

У овом случају, обична кухињска чинија постаје део висеће расвете у ентеријеру на један специфичан начин.

Александер Калдер је аутор јединственог уметничког правца „кинетичка уметност” по коме од свакојаких индустријских отпадака можете направити скулптуру ако им омогућите покрет, а покрет значи живот. Ствар која виси може бити покренута физичким путем, али и самим струјањем ваздуха, па тако предмет постаје живо биће.

У овом случају, довољно је да знате да ће лустер оживети ако кроз собу проструји промаја, ако га додирнете случајно или намерно, или ако, не дај боже, задрхти тло.

Пит Мондријан је генијални аутор који већ читав један век надахњује не само дизајнере већ и урбанисте, архитекте и ентеријеристе. Сводећи ликовност на праву линију, правилну површину и три основне боје, он је доказао своју тезу да су ти основни елементи непресушни извор креативности, индивидуалне и универзалне. Неко се ипак дрзнуо да његово мистично схватање универзума искористи називајући један обичан лустер − „Мој покретни Мондријан”.

А можда то и није злоупотреба, јер овај лустер је и нехотице допринео тези која уметност тумачи као игру, а игру као слободу.

Пит Мондријан (1872-1944)

Холандски сликар и теоретичар, студирао је уметност на Академији у Амстердаму. Обузет религиозним проблемима, прихвата теозофске списе и постаје члан секте. Крајем 1912. одлази у Париз, упознаје авангардни кубизам. Слика мотиве из природе редукујући их на основне графичке шеме. Године 1917. један је од оснивача покрета „Де Стајл” и први промовише идеје неопластицизма. Његово дело је имало велики утицај на модерни дизајн. Композиције апстрактног изгледа које садрже неколико површина обојених црвеном, плавом и жутом бојом и оивичене црним линијама на белој подлози, користили су многи дизајнери модерног покрета. Његово сликарство лишено сваке емоције, у основи мисаоног и метафизичког карактера, симбол је настојања да се појавној реалности супротстави трајнијим видом универзалне реалности.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs