Српски политички кабаре

Кабаре, како је записано у Вујаклијином лексикону, „је крчма са артистичком продукцијом. Најзад нађох, у истом лексикону, одредницу: кабаре борњ (фр. cabaret borgne), крчма трећег реда. Уз помоћ легендарног лексикона пронашао сам прави назив за српску, магистралну, ибарску кафанчину из које допире хорско урлање изабраних, некултурних и најчешће необразованих али речитих псовача српске политичке крчме. Из џепова власника Арманијевих одела шири се воњ празилука и спремност да се исти посади у вртове Потемкинових села која се граде деценијама. Да нам гробља у њима не би зврјала празна, слутим да ће „нове” гарнитуре, истих и препознатљивих физиономија, повести младост ове земље у нова гробља и катастрофе. Не важи „једанпут и никад више” у непресушној и запаљујућој митоманији која заслужује конзилијум психијатара.

Неки од техничара техничког скупа који се, гле чуда, зове српска влада или, боље речено, технички вишак упорно граде још једно Потемкиново село. Новe Алије Сиротановићи су ударници иреалне пароле: „Косово је Србија”. Да, али само у главама политичара који се помоћу такве пароле држе зубима за власт. Самим тим, они су опасни кувари политичке клин-чорбе с намером да њоме хране сиромашне духом.

У току предизборне кампање најупечатљивији глас народа био је глас једне ТВ гледатељке која је кратко и јасно рекла: „Ја се бојим њих!”. Међутим, нема шансе да члана српске политичке елите (како то бљутаво звучи) глас народа узбуди, јер је наша „елита” окружена видео надзором којим се служи за прање сопствене савести, уколико је поседује.

Самобалсамовани за вечност не хају за свежу крв па се и не обазиру на податак да се 78 одсто младих, факултетски образованих људи спрема да их напусти. Њих, не нас. Сигурно да ти млади људи нису срећни, а и како би били када српска политичка крчма заудара до неба. Колико год да смо огуглали на сличне вести, она ће обрадовати крчмаре који ће заиграти коло среће. Припазите „крчмарице младе”, коло среће се окреће!