Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фрагменти сећања у Венецији

Ђорђе Озболт ће у павиљону Србије од четвртка и званично представити изложбу „Повратак губитка меморије“ која је одабрана као национални репрезент овогодишњег бијенала Ђорђе Озболт приликом припрема за бијенале
Ђорђе Озболт приликом припрема за бијенале (Фото: М. Ђорђевић)

Павиљон Србије на овогодишњем 58. Бијeналу у Венецији, највећој међународној изложби савремене уметности, отвара се у четвртак 9. маја у 14 часова. Пред публиком ће се наћи изложба уметника Ђорђа Озболта чији је кустос Николета Ламбертуци, а комесар нашег павиљона ове године је Владислав Шћепановић. Изложбу ће отворити министар културе Србије Владан Вукосављевић.

Ђорђе Озболт предстaвиће изложбу „Повратак губитка меморије” која се састоји из слика и скулптура и, сажето речено, представиће „пејзаже уметникове младости“, фрагменте сећања на његово одрастање и живот у Југославији.

Ђорђе Озболт (1967) студирао је архитектуру у Београду. Почетком деведесетих година прошлог века отишао је у Лондон и тамо завршио сликарство. У Енглеској је направио завидну уметничку каријеру.

– Рад који сам замислио за представљање у павиљону Србије састоји се из зидне слике, мурала који представља апстраковани пејзаж, метафору пејзажа моје младости. Он је платформа на којој се налази осам слика које делују као фрагменти сећања. Залеђени на платну, попут портала који отвара свет меморије кроз сопствену уметничку визију. Скулптуре стоје уз супротни зид и гледају ка сликама и муралу. То је дијалог слике и скулптуре, инспирисан сећањима на исту епоху, на исти културно-социјални сензибилитет. Фигуре слављене у прошлим временима, данас истрошене, временом изобличене, изманипулисане… Остају помешани сентимент и контрадикторни доживљај – каже о својој изложби Ђорђе Озболт.

На 58. Бијеналу у Венецији изложбама у националним павиљонима представиће се 90 земаља, од којих су први пут присутни Алжир, Гана, Мадагаскар и Пакистан, док ће Доминиканска Република и Казахстан први пут имати самосталне павиљоне.

Осим национaлних селекција, по позиву куратора, учествује 79 уметника из целог света. Ове године на бијеналу је 50 одсто жена уметница, а занимљиво је да Аустрија први пут у историји излагања на венецијанском бијеналу представља жену уметницу у националном павиљону.

Уметнички директор и куратор бијенала је Њујорчанин Ралф Ругоф, директор лондонске Хејворд галерије. Као мото ове међународне изложбе одабрао је стару кинеску изреку или прецизније клетву која се преводи као „Дабогда живели у занимљивим временима” („May you live in interesting times”). Реч занимљива односи се на изазовна времена. На ову „источњачку мудрост”, уочи Другог светског рата, позивао се и британски премијер Чемберлен, запажајући да је клетва пала управо на тај нараштај који је из једне кризе улазио у другу.

– Све ово звучи веома познато и данас када нас вести врте укруг од једне до друге кризе – објашњава Ругоф. – У овом моменту када се дигитално шире лажне информације и „алтернативне чињенице” нагризају политички дискурс и поверење у њега, важно је направити паузу када год је то могуће како би се преиспитала наша сазнања. У овом случају, испоставиће се да ова „стара кинеска клетва” никада није постојала, без обзира на то што су се у својим говорима на њу позивали западни политичари готово цео век. Сумњива, али и богата значењем, ова врста „несигурне чињенице” указује на потенцијалне могућности истраживања њеног садашњег значења, посебно када се показује да су „занимљива времена” поново са нама. У фокусу ове изложбе наћи ће се радови који истражују међусобну повезаност неспојивих феномена и саопштавају идеје које би могле да буду својствене и Леонарду да Винчију и Владимиру Иличу Лењину, да показују како је све међусобно повезано – закључује Ругоф.

Бијенале у Венецији се од 8. до 10. маја одржава као тродневни вернисаж за новинаре и стручњаке, док је ова изложба отворена за публику од 11. маја до 24. новембра.

Павиљон Југославије инаугурисан је 1938

Павиљон Југославије у венецијанским Ђардинима инаугурисан је 1938. године под управом комесара Милана Кашанина, у то доба директора Музеја принца Павла. Милан Кашанин одабрао је пет сликара и једног вајара: Матију Јаму, Владимира Бецића, Љуба Бабића, Петра Добровића, Мила Милуновића и вајара Тому Росандића. Кашанин је комесар и наредног ратног издања бијенала 1940. године на којем учествује само дванаест земаља. Југославије нема на Бијеналу 1942. године када се појављује Независна Држава Хрватска. Од 1950. године Југославија наступа у континуитету, изграђујући постепено углед у свету уметности. Република Србија наступа самостално на Бијеналу у Венецији од 2007. године.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kokan Mihić
Debakl amaterizma kako od strane komisije tako od kvazi umetnika. Srbija se ovog puta na Bijenalu u Veneciji 2019. Grddno osramotila. Zašto?
novinarka
Namešten konkurs,kolege novinari, ne dozvolimo trošenje novca građana na malograđanštinu.
Čačak
Kulturno-umetnički amaterizam. Koji skupo košta Srbiju, u svakom smislu.
e blago nama
Nikad problematičniji izbor članova Saveta za Bijenale. Ko su ljudi? Nijednog ozbiljnog teoretičara umetnosti,estetičara,kritičara.
ko je ko
pravnik o svemu odlucuje,nazalost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.