Кафана „Млава” – једно сећање

Шетајући Улицом цара Николаја Другог, за тренутак сам застао испред броја 52, старе, руиниране приземне зграде, у којој се некада налазила кафана „Млава”. На улазним вратима је велики катанац и већ избледела објава стечајног управника да је кафана „Млава” одлуком Привредног суда затворена, 1. марта 2013.

Гледајући шта је остало од некада култне кафане, сетих се и многих других београдских кафана, које су биле сведоци давно прохујалог времена и места окупљања интелектуалне и боемске елите тога доба – глумаца, песника, сликара и других познатих личности из јавног живота. Нестале су кафане „Три листа дувана”, „Грмеч”, „Старац Вујадин” и многе друге.

За „Млаву”, једну од старијих београдских кафана, кажу да је имала душу. Реноме и углед стекла је добрим гурманлуцима, домаћом кухињом, љубазношћу особља и пријатном атмосфером која је привлачила госте свих професија. Редовни посетиоци били су и познати глумци, лекари, инжењери, али и радници са оближњих градилишта. И „Млава” се могла поносити својом елитом. Ресторан је доживео процват седамдесетих година прошлог века, када су у блиском окружењу изграђени солитери и ламеле. Услед навале нових гостију, тешко је било добити слободан сто. Са почетком приватизације и увођењем капитализма, за ову кафану, као и за многе друге фирме, наступили су тешки дани. Због великих губитака предузеће „Три грозда”, у чијем је власништву била и „Млава”, 2012. године отишло је у стечај. А годину дана касније на врата „Млаве” је стављен катанац. Наша омиљена кафана отишла је, вероватно заувек, у сећање. Нама, њеним старим гостима једино остаје да је се са носталгијом сећамо.

Др Мирослав Тодоровић,
Београд