Ђоковић спреман за главну трку

У далеко најдужем ривалству професионалног тениса сваки пораз боли, али прекјучерашње финале мастерса у Риму завршило се са двојицом победника. Рафаел Надал је показао свету и самом себи како само он може да игра на шљаци. Био је то онај стари „шпански матадор” и „бик са Мајорке”, најбољи свих времена на шљаци. Немилосрдно је добио и четврти сет са нулом на овом турниру, издржао искушења у којима је изгубио први сет у Риму (6:4), па дао све од себе да спречи потпуни повратак „вечитог ривала”, да са убедљивих 6:1 заврши меч.

За њега је то био један од најважнијих мечева у последњих годину дана, битка коју је морао да добије, посебно у околностима када свеж наилази на премореног Новака Ђоковића. „Краљу шљаке” је римска титула од непроцењивог значаја, прва још од Торонта прошле године, рекордна 34. на мастерсима и тек трећа против најбољег тенисера света у последњих 12 сусрета, још од 2014. Ако неће на шљаци, где ће?

Римско финале је другачије изгледало из далеко ширег угла амбиција нашег тенисера, за кога та једна изгубљена битка нема везе са ратом далеко већих размера. Видело се то и из мира са којим је примио пораз и одмах се окренуо ка првом наредном од четири најважнија циља у години, врхунцу сезоне шљаке, на Ролан Гаросу:

– Надал је фаворит број 1, без икакве сумње, али мислим да ће турнир бити врло занимљив. Ту је Доминик Тим, који игра изванредно на шљаци, затим Фабио Фоњини, који је надиграо Надала у Монте Карлу. И многи други, са даном одмора између мечева, имају шансе, а очито је и да сви темпирају форму за Ролан Гарос. Радујем се том тутниру, мислим да ће бити сјајан.

У опуштеном приступу париском гренд слему који је освојио само једном, ваља обратити пажњу на реченицу о дану одмора. Ђоковићева физичка и ментална конструкција чини да му најважнији турнири највише одговарају. Са знатно мање снаге од главних ривала, на гренд слем турнирима може у потпуности да развије своју стратегију распоређивања енергије.

Будући да је први носилац, до четвртфинала или полуфинала може да се провлачи са мање напора, да тактизира и користи дане одмора. Ако, уз мало среће, до четвртфинала прође или заобиђе Циципаса, Зверева, Фоњинија, или неког од изразитих „шљакаша”, од полуфинала – када се с друге стране очекују четврти носилац Тим (или евентуално Федерер), па Надал – пребацује у четврту и пету брзину, како само он уме.

У Риму је довољан био други сет финала да покаже да и против максимално нашпанованог Надал може одједном да се дигне „из мртвих”, да се ни на Ролан Гаросу ни једног тренутка неће предати. Убедљиво је освојио Мадрид, одиграо девет мечева за две седмице, нормално је да је на крају имао мањак горива.

Постоји још један разлог да растерећен стигне у Париз, за разлику од оног пре три године, када га је та дуго чекана титула потпуно емотивно испразнила. Сада, ни четврти гренд слем у низу није главни нити крајњи Ђоковићев циљ. Као најуниверзалнији тенисер данашњице, покушаће све што може да упише и ту „рецку”, а затим долазе Вимблдон, Њујорк, Мелбурн и тако у круг, докле год га буде држала садашња, огромна воља за победама.

Повећана предност на врху

Упркос поразу од Надала у Риму, Ђоковић је протекле седмице надмашио прошлогодишњи резултат и повећао предност за још 240 бодова, па у 252. Недељи на врху има 4.410 бодова више од другопласираног Шпанца.

1. Новак Ђоковић (Србија) 12.355, 2. Рафаел Надал (Шпанија) 7.945, 3. Роџер Федерер (Швајцарска) 5.950, 4. Доминик Тим (Аустрија) 4.845, 5. Александер Зверев (Немачка) 4.155, 6. Стефанос Циципас (Грчка) 4.080, 7. Кеи Нишикори (Јапан) 3.860, 8. Кевин Андерсон (Јужна Африка) 3.745, 9. Хуан Мартин дел Потро (Аргентина) 3.235, 10. Џон Изнер (САД) 2.940 бодова, итд.

Остали наши тенисери: 33. Душан Лајовић 1.316, 34. Ласло Ђере 1.314, 60. Филип Крајиновић 838, 83. Миомир Кецмановић 656, 152 Никола Милојевић 370, 209. Пеђа Крстин 252, 256. Виктор Троицки 179 бодова, итд.

Ове године четворица наших међу 32

На табели „трке за Лондон”, у којој су урачунати искључиво овогодишњи бодови, Ђоковић такође води, али са само 500 поена више од Надала.

1. Ђоковић 4.005, 2. Надал 3.505, 3. Циципас 2.760, 4. Федерер 2.640, 5. Тим 2.105, 6. Медведев 1.575, 7. Фоњини 1.370, 8. Нишикори 1.350, 9. Монфис 1.140, 10. Баутиста 1.080 бодова, итд.

Ова табела, међутим, јасно приказује узлет осталих наших тенисера, јер имамо још тројицу међу 32 најбоља ове године, више него било која друга тениска нација:

16. Ђере 906, 24. Лајовић 751 и 32. Крајиновић 613 бодова. Кецмановић је 73. са 347 бодова.