Прети несташица багремовог меда

Пчелари најављују да ће ова година бити испод просека када је реч о багремовој паши, што ће несумњиво значити и мање багремовог меда на тржишту. Разлог су временски услови, јер су хладни таласи прекидали цветање ове биљке као и пролећни мразови који су уништили багрем у долинама и поред река.

Иако паша није још завршена према првим проценама багремог меда биће 65 до 70 одсто мање него иначе. То би могло да угрози и извоз, јер је ова врста меда традиционално најтраженија на страним тржиштима. Чак 70 одсто укупног извоза чини управо багремов мед, па се сматра да је ова паша најважнија за домаће произвођаче.

– Још немамо податке, јер је паша у току. Они који сели пчеле на више надморске висине још имају шансу да поправе резултат – каже Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије. Иначе, у Србији се овај мед подједнако користи као и ливадски, док Европа више воли багрем. На питање да ли ће оваква ситуација утицати на цене, Живадиновић каже да за сада нема тих назнака и напомиње да је малопродајна цена у нашој земљи и даље између 800 и 1.000 динара, док је у ЕУ од осам до двадесет евра. Да ли би недостатак багремовог меда могао да буде прилика за фалсификаторе?

– Они који се баве овим нелегалним пословима у фалсификате додају боју и ароме, у зависности од потреба на тржишту. То се већ догодило 2014. и 2015. године, када багрема није било уопште. То су, иначе, и биле године са највећим бројем и количинама фалсификованог меда на тржишту – истиче Живадиновић.

И пре две године, због хладног времена, кише и измрзавања багрема, у Поморављу и Шумадији (где је ово најважнија пчелиња паша) била је најлошија по приносима. То не само да је довело до несташице већ и повећало трошкове произвођачима, који су морали да купују шећер да би прехранили пчеле.

Из Србије је прошле године извезено 2.744 тоне меда у вредности од око 12,4 милиона долара. Највише у Италију, Норвешку, Немачку, Црну Гору… Увоз је био симболичан, јер је из других држава набављено 43 тоне.

Добар за несаницу

На свету постоји око 300 врста меда, а багремов се сматра једним од најздравијих и најукуснијих. Један од разлога јесте и то што је направљен од багрема који се не третира инсектицидима. Зато се пчеле и циљано селе тамо где има доста багрема. Кажу да је овај мед добар за децу која имају респираторне сметње или астму, за оне који пате од несанице, а вишеструко је користан и код стомачних проблема или дијареје. Овај мед је светле боје, понекад је потпуно провидан, ако нема примеса, а подсећа и на ванилу. Често се једе са сиром. Има висок проценат фруктозе, па ретко кристалише. Има низак гликемијски индекс. Садржи низак ниво полена, што је добро за оне који имају проблеме са алергијама.