Уметничка игра у Србији

Јованка Бјегојевић (1931–2015), примабалерина Народног позоришта у Београду која је остварила светску славу. Одиграла је велики број запамћених улога и важила је за изузетну уметницу која је у својим интерпретацијама доносила јединство духовног, емотивног и телесног израза. У Француској је постигла велики успех као чланица трупе славног Жана Бабилеа, у Националном балету Аустралије наступала је као примабалерина у улогама великих балета као што су „Лабудово језеро”, „Силфида”, „Жизела”, „Зачарана лепотица”. Енрико Јосиф је за њу компоновао чувени домаћи балет „Птицо не склапај своја крила”. На Факултету драмских уметности у Београду увела је и водила предмет сценске игре на одсеку за глуму, који будуће глумце учи основама класичне игре и култури покрета. Поред тога што је била примабалерина и наступала у класичном репертоару, дала  је изузетан допринос и савременој уметничкој игри. Кроз педагошки рад утицала је на развој плесне заједнице у Србији. Допринела је оснивању Удружења балетских уметника Србије (1962). Била је директорка Балета Народног позоришта у Београду. Добитница је Седмојулске награде (1962) и Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије (1998). Умрла је 30. августа 2015. године.

Душанка Сифниос (1933–2016), примабалерина Народног позоришта у Београду, светска играчка звезда, солисткиња у познатој трупи Мориса Бежара – Балет 20. века. Након Балетске школе у Београду, коју је завршила у класи чувене руске балерине Нине Кирсанове, улази у Балет Народног позоришта у Београду, у којем је још као ученица играла солистичке партитуре у „Лабудовом језеру”. Као примабалерина београдског балета, која је изузетне улоге остварила у „Орфеју”, „Силфидама”, „Ромеу и Јулији”, „Жизели”, „Копелији”, остаје непревазиђена по фантастичном извођењу улоге Девојке у „Чудесном мандарину”, на музику Беле Бартока и у кореографији Димитрија Парлића. Играла је код светски прослављених кореографа Леонида Мјасина и Милорада Мишковића у Италији и Француској, али ће заувек остати упамћена по игри у трупи Мориса Бежара: Балет 20. века. Чувени Бежар је, инспирисан њоме, креирао легендарни историјски балет „Болеро”, на музику Мориса Равела. Душанка Сифниос снимила је и филмску верзију „Болера”, а за баварску телевизију и „Фантастичан дућан”, „На лепом плавом Дунаву” и др. Добитница је Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије 1998. године. Умрла је 14. октобра 2016. године.

Стручна сарадња: др Вера Обрадовић, ред. проф. и др Свенка Савић, проф. емеритус; Музеј града Београда и Удружење балетских уметника Србије.

Уметничка обрада: Надежда Скочајић, дипломирани графичар.