Подаци се преносе руковањем

Људски костур је изванредан преносилац (проводник) порука, ако нисте знали. Лин Чонг и Мајкл Либшнер са Рајс универзитета у Тексасу (САД) желе тако да успоставе поуздану и безбедну везу са медицинским умецима и одевним справицама. Истраживање су подржале две моћне компаније, "Мајкрософт" и "Тексас инструменст", да би убудуће онеспособљене људе опскрбљивале да управљају направама као што су то рачунари и "лични дигитални помоћници" (PDA).
И раније су радијски сигнали коришћени да надзиру уређаје и имплантате, али су често имали сметње проистекле из бежичних веза и осталих извора. Зато су били непоуздани, а у медицинским справама и, свакако, опасни. Истовремено су били изложени нападима преко антена (хакирање) упозоравају стручњаци.

Двојица америчких научника су се приклонили радије звуку, а не радио таласима. Кости су познате одраније као одлични проводници звучних треперења, иако су служиле једино за аналогно прослеђивање: најчешће да се провери како напредује излечење после лома или да ли звук из лобање стиже до слушних живаца.

Нико се није, међутим, досетио да их претвори у звучне водове за пропуштање дигиталних порука ("јединица" и "нула") на дужа растојања - до наглавних справа (headset) преко јављача (сензори) на ручним зглобовима. На Рајс универзитету су, управо, то урадили употребивши свакојаке малене вибраторе на разним деловима тела. Мерећи звучне титраје с разноврсних тачака, уочили су да је "промена усклађене учесталости" (FSK) најупадљивија између "нуле" и "јединице". (На "нули" је имала једну, а на "јединици" другу фреквенцију).

Потом су бележили да су треперења прослеђена, управо, до места на којима су ношене справе: на зглобовима за ручне часовнике, отпозади у кожним кутијицама на каишу од панталона за мобилне телефоне и иза уха за наглавне уређаје. И открили су да је људски скелет проводио, чак, и најслабије титраје од једне до друге тачке, уз веома мали постотак грешака!

На располагању су вам (нам) вишеструке линије, јер у људском телу има много костију и зглавака, што је узбудљиво, зар не? Замисао коју су недавно изложили на међународном саветовању у Фиренци (Италија) побудила је знатижељу. Препоручили су да се убудуће на рукама носе вибратори - и пријемници и одашиљачи у исти мах - који ће умецима испод коже слати налоге да испуштају лекове, а да у повратку буду обавештени да ли је и како то обављено. На сличан начин крцкање зубима или пуцкетање прстима укључивало би - мобилне телефоне!

Највеће преимућство оваквог преноса огледа се у томе што је веома безбедан, јер се одиграва у људском телу и једино се може надзирати непосредним прегледом. А људи ће размењивати податке обичним - руковањем.

ИБМ је први у свету почео да користи људско тело за пропуштање података; још 1996. су пребациване мале количине уз врло мале брзине. У јуну 2005. "Мајкрософт" је патентирао "метод и апарате за пренос енергије и података користећи људско тело". Највећа софтверска компанија је тада најавила да започиње с развојем умрежавања бића.

Замислите да шетате улицом или парком и одједном вам кроз кожу стигне нова музичка датотека, а грлећи и љубећи драгану(а) размените телефонске бројеве! Не, то није призор из научнофантастичног филма, већ стварност. Технологија телесног умрежавања је осмишљена, а први пут је обелодањена пре нешто више од једне деценије.

Људско тело би ускоро постало главни преносник за широкопојасну личну мрежу података која повезује ваш мобилни телефон или MP3 плејер са бежичним слушалицама, дигиталну камеру са стоним или преносним рачунаром и остале уређаје једне са другима. И то захваљујући радиофреквентним везама, као што су Wi-Fi и Bluetooth, или једноставном каблу којим се справе спајају.

Компанија Јапански телеграф и телефон (NTT) усавршила је технологију, названу RedTacton, за коју се тврди да може слати податке преко површине људске коже брзином већом од два мегабита у секунди (Mb/s). Носећи омању направу, музика из MP3 плејера у вашем џепу може проћи испод одеће и стићи до слушалица у ушима. Уместо да се мучите с каблом и повезујете дигиталну камеру на компјутер, фотографије пребаците једноставним додиривањем пи-сија док вам је камера обешена око врата.

Будући да подаци путују из једног тела у друго, могли бисте и да размењујете електронске посетнице руковањем, музичке нумере играјући сa неким образ уз образ и телефонске бројеве пољупцима.