Чамац од трске премазан катраном

Људи су од давнина почели да користе реке, језера и мора за пловидбу. Претпоставља се да су први чамци, у ствари, били обична исечена стабла удубљена у средини. Иако нестабилна, ова пловила су ипак користила сврси, да риболовци дођу до хране и да авантуристи откривају неиспитане крајеве. Непостојање весла није омело тадашње „морепловце” да се отискују на пучину. То су, додуше, радили најчешће уз помоћ мотке или крме.

Према сачуваним подацима, још 7.500 година пре нове ере људи су користили чамце са веслима за пловидбу. Најстарије сачувано весло нађено у Јоркширу, Енглеска, које датира из овог периода, било је дебло издубљено каменим секирама у средини. Претпоставља се да су на тај начин преци данашњег човека правили и чамце на најстаријем континенту.

На другој страни, у древном Египту и Месопотамији људи су правили пловила од трске премазане катраном, који је спречавао продирање воде. Оваквим чамцима Египћани и Месопотамци су пловили рекама и каналима без икаквих тешкоћа.

Стари Грци су били прави мајстори у прављењу пловила. Имали су две врсте поморских лађа, велике бродове, који су били изузетно добро грађени, и мање, углавном трговачке, који су били много лакши, али и нестабилнији. Чувени морепловци, али и ратници, били су и викинзи, чије су галије пловиле морима уз помоћ весла.

Пре више од 1.500 година Римљани су покушавали да пронађу замену за једра. На рељефу из 527. године приказан је римски ратни брод са шест точкова на којима су прикачене лопатице. Ову машинерију су покретали волови. Идеја Римљана, међутим, није реализована цео миленијум.

Проналазачи су током векова настојали да усаврше бродове и чамце и да олакшају, али и убрзају пловидбу. Међутим, доба једрењака трајало је практично све до проналаска прве парне машине која је отворила могућност за стварање бродова на другачији погон – пароброда.

У 18. веку Патрик Милер, банкар из Единбурга направио је брод који је запловио језером Далсвинтон. Овај пароброд ишао је брзином од пет чворова на сат и освојио је одмах срца многих. Машину која је била покретачка снага брода направио је Вилијем Сајмингтон, који је са њом постигао велики успех.

Видевши у Шкотској пароброд, амерички јувелир Роберт Фултон отишао је у Париз и тамо је 1803. године направио свој први пароброд. Четири године касније отворио је и прву паробродску линију на релацији Њујорк–Олбани.

Лопатице на огромним точковима, које су представљале покретачку снагу пароброда временом су постале све мање ефикасне. Прва елиса, као замена за њих, пронађена је 1837. године. Овај завијени дрвени пропелер већ приликом експеримената се ломио, али то није обесхрабрило проналазаче да наставе на његовом усавршавању. Временом, елиса је усавршена и у потпуности је заменила дотадашњу гломазну машинерију на паробродима. Уз њу, развијен је и мотор који је омогућавао далеко веће брзине бродова и чамаца.