Зашто да Гардош не постане бисер Београда

Има један део Београда који се зове Земун. А у Земуну једно брдо – Гардош. На Гардошу Миленијумска кула или како је Земунци називају кула „Сибињанин Јанка”. Доскора запуштена и напуштена захваљујући уметничком брачном пару Чубрило, постала је место многих културних догађаја: изложби, перформанса, музичких вечери, речју, од опустошеног објекта постаје све интересантније место за многе туристе из земље и иностранства.

Земун нажалост већ одавно није тако леп као што је био. Многе улице су у лошем стању, бројне куће запуштене, улична расвета је као пре сто година премрежила улице налик пауковој мрежи, зелене површине су у друштвеном власништву, запуштене. Истина, ових дана уређује се стара тврђава и одбрамбени зидови поред самог гробља, што је за похвалу.

Гардош би могао да буде наша Сент Андреја, један од најлепших бисера Београда и Земуна. Београд нема тако очувану целину као што је Гардош, нити лепшег места, укључујући градњу високих зграда и његову Скадарлију.

Куће на Гардошу грађене су по мери човека, оне су биле домови земунских лађара, аласа, ситних занатлија, пиљара. Београд би морао да учествује у њиховом уређењу, да им предложи решење за сваку спољашњу инвестицију, можда помогне кредитима, а зашто не и неповратним средствима јер би тај део постао још привлачнији за туристе који у све већем броју долазе да га обиђу.

Уосталом, у Земуну треба наставити и уређење обале Дунава од ресторана „Шаран”, па све до „Пупиновог моста”, где ће се градити и научни парк.

И на крају, када би се обновила урушена од бомбардовања, једна од најлепших зграда Земуна, Команда ратног ваздухопловства, која је дело великог архитекте Драгише Брашована, то би био леп поклон уређењу нашег града. Уверен сам да Земунци не би протестовали ако би се „погледи” Београда усмерили и према овом делу града.

Бранко Радивојевић,
Земун