Мит о америчкој војној моћи

Мит о америчкој војној моћи присутан је код наших аналитичара. Председник Трамп у вези са кризом с Ираном изјављује „Сједињене Државе су данас најмоћнија војна машина на свету”. Нико не спори да су „САД велика војна сила”, али та војна сила није своју моћ показала у ратним победама, како себе приказује. Током своје историје од 243 године постојања, САД су биле у рату 226 година, а започеле су 209 ратова и оружаних сукоба. Да бисмо приказали реалну слику војне моћи, анализом неколико ратова указаћемо на ратоборност и вешту пропаганду која скрива неуспехе САД у тим ратовима.

Корејски рат је трајао од 1950. до 1953. године и завршен је без мировног споразума, на граници претходно утврђеној 1945. године, на 38 паралели и реци Јалу, која важи и данас. Поред огромних разарања, тај рат је довео до два милиона мртвих и милион и по рањених цивилних жртава. Вијетнамски рат је почео већ 1945, као антиколонијални рат против колонијалне силе Француске. Французи су били инфериорни у рату са Вијетнамцима. Наводно да заштите целу Индокину од комунизма и спрече „домино ефекат”, САД су решиле да уђу у рат. Да би имале разлог за улазак у рат, САД су у августу 1964. оптужиле Вијетнам за напад на америчке разараче у Тонкиншком заливу, што се после показало као лаж. Рат је вођен неуспешно. После десет година, кад је председник Никсон преузео дужност, САД су имале 525.000 погинулих, 600.000 заробљених војника и 9.000 оборених авиона, а Вијетнам више од три и по милиона погинулих цивила и око два милиона расељених. Особље америчке амбасаде прогласило је победу, смотало заставу и са крова амбасаде у Сајгону хеликоптером побегло из Вијетнама.

Не треба детаљисати о „војним успесима” у агресији 1999. на Југославију, Авганистан, Ирак, Либију, Сирију, Панаму, Сомалију, Јемен, али треба напоменути да САД никад нису платиле одговарајућу цену за изазивање катастрофа, једне за другом. Холивудска пропаганда направила је мит о америчкој војној моћи, али се по резултатима види да је реч о превари. Те лажне победе убедиле су и свет и Америку да поверују у америчку војну моћ. Два светска рата решила су велики број америчких економских проблема, из којих су САД изашле као светски хегемон. Зато се у САД рат сматра најобичнијим послом, у којем је послодавац дужан да војнику плати накнаду за ангажман. Новим амандманима Пентагон је обавезан да надокнади „стрес војника за ситуације које изазивају страх и осећај недостатка безбедности”. Независна публикација наводи да је од новембра 2018. до априла 2019. војно особље Окружном суду округа Колумбија, Вашингтон поднело 4.137 тужби ради накнаде за војно учешће у Сирији. Преседан је настао 14. априла 2016, када је руски Су-24 у једном налету онеспособио електронику америчком разарачу „Доналд Кук”, која је после симулирала 11 борбених напада на брод. Након тих „напада” руског авиона, 27 чланова посаде се демобилисало, али је америчка војска била судским путем присиљена да свакоме исплати око 300.000 долара на име моралне штете. Можда су нови економски услови разлог „домино ефекта унапред изгубљених ратова” у Северној Кореји, Сирији и Венецуели?

Митар Радоњић,
Нови Сад