„Перјара” споменик европеизације Србије

Стране инвестиције данас представљају спас за посусталу српску привреду. Велика Плана је такве подстицаје доживела још крајем 19. века. Тада су, кажу кумови, Немци Шумахер и Шојс, за оно време следећи златно правило економије –„сировине – радна снага – саобраћај” – подигли у овој варошици на више хектара грандиозни комбинат за прераду меса, а „успут” и „перјару” (фабрику за индустријску прераду перја). Остаци тог комбината и данас су, наравно у другој функцији, уочљиви у овом поморавском граду.

Шумахер и Шојс изградили су индустријске колосеке, обезбедили дизел-моторе за водоснабдевање, а у управно-канцеларијском блоку и данас је седиште Скупштине општине, приватизована фабрика „Перкон” (турска инвестиција), до 2000. фабрика намештаја „Звезда”, а у том објекту је и „Матијевић” имао своју економску рачуницу.

Велика Плана захваљујући близини саобраћајница преживела је погубну „приватизацију” и убрзано се развија. Зато је дужност и ове локалне самоуправе, зашто не и републике, да се сачувају од даљег пропадања споменици европеизације Србије.

Међу садашњим Плањанима живе потомци некадашњих индустријалаца – Лауси, Нојнери и сл. Ми, пореклом Плањани, апелујемо да се обнови и суседна „перјара” и пренамени (можда у музеј или дом културе). Тим пре што јој прети урушавање, иако је под заштитом државе.

Др Миодраг Д. Игњатовић,
књижевник, Београд Зграда „перјаре”