Тресла се гора...

„Власт у Вуковару мора повећати права српске мањине, три године нису направили ништа!”, громогласно је 12. јула ове године на конференцији за штампу, коментаришући одлуку хрватског Уставног суда везану уз службену употребу српског језика и писма, најавио његов председник Мирослав Шепаровић, што су пренели скоро сви медији у региону.

О каквој је одлуци реч?

Уставни суд је на седници од 2. јула ове године прихватио четири године стар захтев за оцену уставности Статута Града Вуковара, који је у августу 2015. поднео саборски Одбор за људска права и права националних мањина. Према тој одлуци: већници (одборници) српске националности више не морају писмено тражити материјале за седницу и записнике на ћирилици, него им се морају доставити на усмени захтев; грађанима српске националности тела локалне власти морају на усмени захтев издати документе на ћирилици, а не као досад на писмени у којем је наведен правни интерес; ћирилична слова на печатима морају бити исте величине као што су и латинична: сваке године у октобру градске власти морају оценити степен толеранције и суживота и на основу тога донети одлуку о проширивању права српске мањине.

На овакву одлуку први је реаговао градоначелник Вуковара Иван Пенава: „Ситуација у Вуковару није зрела и неће бити зрела за искораке у било којем смеру који ће значити надограђивање људских права... не зато што смо ми нељуди и то не желимо, него јер пустити и заборавити не можемо, а неправду се зна како можемо исправити: праведним односом, праведним казнама и осуђивањем одговорних за оно што се догодило”, наглашавајући како су остали нерешени ратни злочини почињени у агресији на Вуковар и подсетивши на 30.000 логораша, на погинуле и њихове породице, на силоване.

Заменик градоначелника Вуковара из редова српске националне мањине Срђан Милаковић (ДСС) узвраћа како су то све козметичке промене од стране Уставнога суда и да у свему томе нема ничега суштинског. Срби су у Вуковару и даље маргинализовани, њихово мишљење се не уважава нити су питани код доношења одлука. Подсетио је и на чињеницу да више државних институција у граду још нема постављене двојезичне плоче на прочељима својих зграда, те да се и ту чека очигледно да прође време, односно, чека се 2021. година и нови попис становништва.

У саопштењу вуковарског СДСС-а, које је потписао председник одбора Срђан Колар, сматрају да нико не би требало да се постави изнад Уставног суда и његових одлука, те истичу: „Ми се не одричемо Уставом зајамчених права и очекујемо да се проводе у складу са законом. Када је у питању конзумирање истих права, то треба оставити на слободну вољу мањине, а не да о томе одлучује већина.”

Након претходних реакција председница Хрватске позвала је градоначелника Вуковара на Пантовчак и јавно подржала његове ставове уз објашњење да она жели да се одради све оно што треба по реду, да се реши питање страдалника, да се поставе здрави темељи и да се онда у складу са Уставним законом о правима националних мањина омогуће додатна права припадницима националних мањина, којих на подручју локалне заједнице живи више од 33,33 одсто.

Председничин позив и подршка Пенави изазвао је праву поплаву реакција, што је и разумљиво, с обзиром на то да и председница доводи у питање одлуку уставног суда своје државе. И ко зна у којем правцу би то кренуло да се није огласио и премијер Пленковић, чија администрација је и надлежна за провођење ове одлуке. А он каже: „Према нашем тумачењу одлуке Уставног суда из ње не произлази правна обавеза примјерице која се тиче двојезичних плоча, то тамо не пише. Оно што ће се догађати и што је јасно, темељем одлуке Уставног суда, јест да ће градско вијеће града Вуковара одржати расправу о стању дијалога, разумијевања, сношљивости и односа у граду између Хрвата као већинског народа те представника српске и других мањина, а потом ће се сукладно оцјени тог стања размотрити како, када и на који начин се може ширити каталог права који се односи на српску мањину”, нагласивши како је то и став вуковарског градоначелника.

И не треба бити много мудар да би се предвидео резултат октобарске расправе градског већа Вуковара о „стању дијалога, разумијевања, сношљивости и односа у граду” између Хрвата као већинског народа те представника српске мањине. Свесни су тога и вуковарски Срби, па зато и предлажу да питање конзумирања уставних права националних мањина треба оставити на слободну вољу конкретне мањине, а не да о томе одлучује већина.

Документационо-информативни центар „Веритас”