Високе потпетице у политичкој арени

Новинарка Би-Би-Сија Поли Билингтон, извештач јутарње радио емисије "Today", била је једном приликом гошћа Београда и Британског савета, као модератор на дебати "Политика и медији". Ова новинарка, данас специјализована за британску унутрашњу политику, пре него што се заљубила у своју професију студирала је историју и француски језик. Са новинарством је све за шта се интересовала добило прави смисао, јер јој оно даје "дозволу" да буде радознала, да пита све што је занима и да ужива у привилегији што то може да пренесе другима. Била је сарадник "Ројтерса" на Оксфордском универзитету, политички извештач Би-Би-Сијеве музичке станице за младе, Радио 1, а у слободно време учествује у настави грађанског васпитања у основним и средњим школама. За "Политику", говори о женама у Великој Британији, њиховом друштвеном положају, материнству, улози у политици и процесима одлучивања.

– Када сам почињала, раних деведесетих, није било много жена које су се бавиле политичким новинарством. Данас је сасвим другачије. Могуће је да постоји велики циклични тренд и можда су донесене неке позитивне одлуке да се жене регрутују на овај начин, али мислим да је суштина ипак у томе да је више жена са завршеним факултетом, са добрим квалификацијама, заинтересовано за новинарство и са жељом да се специјализују у области политике – каже британска новинарка.

Сећајући се својих новинарских почетака, Поли Билингтон истиче да је у то време постојало уверење да се све полуге моћи, без обзира на заступљеност жена пред малим екранима, налазе у рукама мушкараца.

– На пробном снимању за једну локалну емисију, један од колега је рекао: "Не знам зашто све време бринемо о томе ко ће бити на екрану, кад је много важније ко доноси одлуке". Била сам шокирана таквом изјавом. Он је заправо приметио да постоји опасност да ћемо се бавити само "пресвлачењем", односно да ће на екрану бити много младих жена, припадница различитих етничких група, али да се суштински ништа неће променити. А, променило се. Уредник вести на Би-Би-Сију је жена, уредник "Вести у шест" на Би-Би-Си 1, такође, а постоји могућност да и на челу управног тела Би-Би-Сија буде жена – истиче Поли Билингтон.

На питање да ли се положај жена у глобалном систему моћи променио, она наглашава да је традиција веома песимистична и да је све асоцира на Вирџинију Вулф, односно да су жене више дефинисане својим полом него било чим другим.

Мислим да је 21. век компликованији и надам се да ће понудити женама више од те могућности. Специјализована сам за британску унутрашњу политику и не могу да говорим уопштено о разликама међу женама широм света, али знам да се у току мог живота живот жена у Британији доста променио. То потврђује поређење живота моје мајке и баке. Жене су стекле право да саме зарађују и располажу новцем, да имају контролу над својим телом, да бирају са ким проводе време и колику контролу имају над својим животом. Али са слободом долази и много непредвиђених последица – каже Поли Билингтон и наглашава да у Британији постоје две групе жена које рађају децу. Како каже, иако можда претерује, не одступа од истине.

С једне стране, имамо највишу стопу тинејџерских трудноћа у Европи, док другој групи припадају жене у средњим и касним тридесетим. То су високообразоване жене средње класе, које су дуго одлагале материнство због каријере. Када смо легализовали абортус, остварили право на контрацепцију, ублажили законе о разводу, дали женама веће могућности да се образују, нисмо знали да ће ово бити последице. Сада са њима морамо да се изборимо – каже британска новинарка.

Она подсећа да је самохраним мајкама у Великој Британији веома тешко да опстану на послу и изборе се за сопствени статус.

– За многе моје пријатељице које су касније добиле децу веома је исцрпљујуће. Није проблем вратити се на посао, али је тешко задржати исти статус и зараду, а готово је немогуће имати посао са пуним радним временом и истовремено бринути о деци, нарочито када су мала. Послодавци не дају баш све од себе да то омогуће, јер желе да зараде. Али сада то није више само проблем жена. И мушкарци све чешће кажу: "Не желим да радим суботом ујутро, не желим да се касно враћам кући, кад моја деца већ спавају, не желим да ми деца буду странци...".То је постала политичка дебата, а политичари немају одговоре.

О могућностима да ангажовањем жена у политици женска питања буду решена на бољи начин, Поли Билингтон задржава дозу резерве.

– Немојте претпостављати да ће жена политичар нешто променити и да ће одједном сви постати фини и љупки. Ми смо имали Маргарет Тачер, која није била таква, напротив. Неке ће жене заправо тврдити да она уопште није успела да се заложи за женско питање у политици. Занимљиво је да је њен наследник, мушкарац, мојих година, са троје или четворо деце, вероватно више урадио на томе да се обрати пажња на женске интересе, него што је то она чинила. Само зато што сте жена не значи да аутоматски имате одређен политички став о нечему што је одувек било женско питање. Али, неко мора да доноси одлуке и што је више људи са интегритетом и јаком вером, који су у стању да се посвете обичним људима по питању ових тешких одлука, то ће политика бити боља.