Нови талас „црно-белих“

У међупотезу између другог и трећег кола квалификација за Лигу Европе Партизан је у првенству Србије савладао Мачву (4:0). И резултатом, а поготово игром, дао је до знања да ће кудикамо спремнији на мегдан Малатији (у четвртак у Београду, а 15. августа у Турској).

Против Шапчана, који су све време имали подређену улогу, „црно-бели“ су показали да су повећали своје могућности. И ту, како изгледа, није њихов зенит.

Појавио се нови талас играча, који би могли да буду будућност нашег фудбала. Страхиња Павловић је прошле сезоне постао стандардан у задњој линији, а сада је против Мачве проширио своју делатност, па је често не само ишао у напад, него долазио и у шансе. Да му је Сума у једној акцији одмереније послао лопту Партизанов штопер је могао да буде и стрелац.

На ранијим утакмицама С. Павловић је покушавао да учествује у нападачким подухватима, али га противници нису схватали озбиљно. Ем је врло млад, ем је одбрамбени играч, а сем добре воље није био довољно обучен да искористи простор, који му се отварао.

Учинком против Мачве је наговестио да је научио и неке одломке из других улога. Ако настави да проширује свој репертоар биће то од велике користи и њему и његовом тиму, јер је убацивање из одбране могућност да се у нападу добије играч више. У већини случајева и без чувара, јер је питање ко би га од противничких играча преузео.

Филип Стевановић је против Конахс Кија добио прилику у другом полувремену и одлично је искористио (центрирао је за други гол, а сам постигао трећи на врло довитљив начин). У сусрету са Шапчанима је имао осећај где треба да буде и захваљујући томе је Партизан повео. Могао је да буде и делотворнији, али није био прибран, то јест као да није имао припремљено решење како да пуца када је по земљи до њега дошла лопта, коју је с десне стране упутио Милетић. Он је врло млад и вежбањем ће несумњиво да повећа самопоуздање и смањи број ситуација у којима мора да се ломи шта би било најбоље да уради.

На себе је поново скренуо пажњу и Лазар Марковић, мада је ушао као замена. На оној утакмици у реваншу полуфинала Купа Србије у Нишу, вероватно преломној у Партизановом настојању да спасе углед у сезони, која је претила да буде запамћена као једна од најнеуспешнијих, био је пријатно изненађење због чега је Милошевић као тренер заслужио највећу оцену за храброст и добру процену.

У недељу се за релативно кратко време видело да на њега и те како треба да се рачуна као креативног играча, а и да уме да уђе у шансу. Није је искористио (многи наши фудбалери уместо да једноставно пребаце лопту преко голмана у гол траже компликованија решења), али фудбалска уметност је да се дође у стопостотну прилику. Минут касније, кад је истицало време утакмице, омогућио је Садику да постави коначан резултат.

Тај последњи погодак такође може да буде од великог значаја за Партизан. Пре свега због тога што је то први гол у такмичарској утакмици овог појачања „црно-белих“. За нападача је од пресудног значаја да почне да даје голове, јер у противном може да изгуби самопоуздање.

Повратник Ожеговић је, после реванша с Велшанима, не само поново био стрелац, него је и припремио Суми гол, коме ће то, такође, много да значи као и Садику. За пробој у Лигу Европе од непроцењивог је значаја да што више играча буде ефикасно.

На утакмици каква Партизану предстоји у четвртак и најмања грешка може да буде кобна. Његова мрежа се у претходна четири такмичарска окршаја ниједном није затресла, али је против Мачве једном ухваћена на спавању. Није кажњена, јер је противнички играч био неодлучан, али у Европи због тога може да се плати цех.