Убити гласника лоших вести

Већ је постао манир да руководећи људи са Н1 на неугодне вести из њихове куће реагују прво демантијем, који се убрзо претвара у неку врсту полупорицања – полупризнања, што се од очију јавности одмах потом скрива испод густе медијске завесе, састављене од контрааргумената, спиновања и накнадне замене теза. Стиче се утисак да би на лоше вести најрадије реаговали атавистички, убиством гласника који их доноси.

Тако је било сва три пута и са тзв. Хардинговим извештајем, колико је овај по Н1 крајње неугодан документ свеукупно досад био помињан у јавности. Први пут је то било почетком априла у емисији „Фокус” на ТВ 02, током гостовања Богољуба Пјешчића, некадашњег пословног партнера Драгана Шолака, власника СББ-a. Одмах је покренута спин-кампања Н1, са тежиштем на питању да ли је поменути Пјешчић претио главном уреднику Бете Драгану Јањићу и програмском директору Н1 Југославу Ћосићу или није. Потпуно по страни остаје „Хардингов извештај” и оно што је Пјешчић у емисији о његовом садржају рекао: „Имао сам увид у тај документ… Хардинг је установио да је посебно уређивачка политика студија у Београду изузетно лоша, некоректна, неизбалансирана и, што би рекли Американци, наклоњена само једној страни.” (У кампању се потом укључује и aмеричка амбасада, са питањем зашто медијске куће дају простора за гостовање особама као што је Пјешчић.)

Други пут, у јуну (два месеца касније), на писање Медијске мреже Антидот о „Хардинговом извештају”, Н1 дифамира поменуту мрежу, тврдећи како је реч о парамедијском пројекту актуелне власти, „креираном циљано, да би ширио лажи и спинове и који је због тога регистрован на лажним или непостојећим адресама” (ништа од свега наведеног није тачно). И трећи пут, у сукобу са замеником градоначелника Београда Гораном Весићем, где Н1 инсистира на питању порекла интерних мејлова које је Весић обелоданио, уместо на њиховом садржају. У сва три случаја, циљ је био исти: прикрити „Хардингов извештај”.

У међувремену, сукоб Н1 – заменик градоначелника Весић прерастао је у сукоб Драгана Шолака, власника СББ-а и председника борда „Јунајтед групе”, са државом. Спор је избио око нерасветљеног питања на које јавност још није добила одговор: „Не покушава ли заправо Шолак, концентрацијом медијских кућа у свом власништву, да оствари медијски монопол на западном Балкану?” Другим речима, власти оптужују Шолака да Н1 користи као средство притиска и уцене ради остварења корпорацијских интереса свог концерна, а на штету „Телекома”, који је у државном власништву. Мора се рећи како Србија није усамљен случај, сличне оптужбе на рачун Шолаковог пословања присутне су дословно у свим земљама региона, где год он послује.

У Словенији, на пример, тамошња регулаторна тела морала су у више наврата да блокирају Шолакове покушаје да на незаконит начин оствари медијски и телекомуникациони монопол, изричући фирмама у његовом власништву махом високе новчане казне. У Хрватској је Шолаку пошло за руком да свом концерну припоји и телевизију са националном фреквенцијом; резултат – преотимање права на пренос националне фудбалске репрезентације, које сада грађани морају да плаћају да би их гледали. „Јунајтед група” је одлучила да за 200 милиона евра купи хрватску Нову ТВ; према писању хрватског портала „Дневно”, Шолак је посредством својих новинара водио свакодневну кампању против хрватског премијера Андреја Пленковића, која је престала истог часа када је Шолакова групација добила сагласност да обави аквизицију Нове ТВ.

Босна и Херцеговина имала је сличне проблеме са Шолаком као и Србија; „Телемах” (фирма у његовом власништву) на незаконит начин је користила тамошњу инфраструктуру, како стубове јавне расвете, тако и подземне инсталације. Због тога је Кантонални суд у Зеници у децембру 2016. донео пресуду којом се „Телемаху” забрањује да користи стубове у власништву босанске „Електропривреде”. Регулаторна агенција је након тога изрекла Шолаку обавезу плаћања 150.000 КМ због узурпације стубова градске расвете. У Црној Гори, пословање „Телемаха” постало је предмет истраге тужилаштва након што је та компанија преселила у Љубљану цео свој наплатни систем, укључујући и податке о својим корисницима (почев од јединственог матичног броја па до података шта су скидали с интернета).

Данашњи проблеми Србије са Шолаковим пословањем, како видимо, само су одјек јучерашњих проблема околних земаља у региону. Грађанима остаје да чекају да виде ко ће из овог сукоба изаћи као победник.

Преводилац и есејиста