ММФ бира новог директора

ММФ је 29. јула ове године званично отворио поступак за избор свог новог шефа, пошто је Францускиња Кристин Лагард најавила оставку због преузимања нове дужности директора Европске централне банке. Током историје ММФ-а, генерални – управни директор (Managing director) увек је био из Европе, а 28 европских земаља спремно је да предложи другог Европљанина, који ће преузети ову функцију. Европске земље желе да сачувају традицију да ММФ настави да води личност са Старог континента. Наиме, по дугогодишњем неформалном аранжману, Европа традиционално кандидује шефа ММФ-а, док амерички кандидат постаје председник Светске банке.

Европске владе одлучиле су почетком августа да Бугарка Кристалина Георгијева, извршни директор Светске банке, буде њихов кандидат за новог директора ММФ-а, најважније светске финансијске институције. ММФ је имао једанаест директора од када је 1946. почео са радом, а чак пет Француза било је на овој челној позицији.

Ко год да буде на челу ММФ-а, мора бити спреман за трговински и валутни рат, пошто су то ризици у успону који се морају решавати, којима треба додати и да ће дигиталне валуте бити још један изазов, оцена је познатих светских експерата.

Земље чланице ММФ-а могу да номинују кандидате до 6. септембра. После тога, Извршни одбор ММФ-а ће интервјуисати предложене кандидате, а поступак избора новог шефа ММФ-а требало би да буде окончан до 4. октобра ове године.

Кад је 2011. Лагардова именована за директора ММФ-а два главна питања која је требало решавати била су – обнова угледа ММФ-а после скандала у који је био уплетен његов претходни шеф Француз Доминик Строс-Кан и подршка еврозони током дужничке кризе. Данас је глобална слика сложенија него пре осам година. САД и Кина су у трговинском спору већ скоро две године. Њихов трговински рат сматра се највећом препреком глобалном расту. Истовремено, у фокусу светске пословне јавности је и монетарна политика – односно какве одлуке доносе централне банке ради подршке различитим економијама и да ли су њихови инструменти и даље ефикасни после скоро једне деценије од дужничке кризе.

Извршни одбор именује га на обновљиви мандат од пет година, а може изабрати директора већином гласова. У прошлости Одбор је такво именовање доносио консензусом.

Према члановима Статута ММФ-а, генерални директор је „шеф оперативног особља Фонда и водиће, под руководством Извршног одбора, уобичајене послове Фонда”. Под контролом Извршног одбора, он је одговоран за организацију, именовање и разрешење особља Фонда. Бирократски апарат ММФ-а броји више од 2.000 запослених из 150 земаља. Генералном директору помажу први заменик генералног директора и три заменика генералног директора. Он именује заменике генералних директора.

Извршни одбор ММФ-а са 24 члана одговоран је за избор генералног директора. Досадашња пракса била је да извршни директори могу поднети номинацију за то радно место. Од круга избора 2011, гувернери ММФ-а, такође, могли су поднети номинације. У избору 2011. Извршни одбор је усвојио процес који је подржао избор следећег генералног директора на „отворен, утемељен на заслугама и транспарентан начин”. Извршни одбор усвојио је исту процедуру и приликом избора 2016.

Процедура садржи следеће аспекте: профил кандидата, састављање ужег избора, одабир успешног кандидата.

Успешан кандидат за место генералног директора треба да има „угледне резултате у креирању економске политике на вишим нивоима”. Такође, и изванредно професионално искуство, да покаже менаџерске и дипломатске вештине потребне за вођење глобалне институције и да буде држављанин било које од 189 земаља чланица ММФ-а.

Као шеф особља ММФ-а и председавајући Извршног одбора мора бити „способан да пружи стратешку визију рада високог квалитета” и чврсто посвећен унапређивању циљева ММФ-а стварањем консензуса о кључним политичким и институционалним питањима, укључујући уску сарадњу са Извршним одбором, под чијим упутствима ће испуњавати своје одговорности.

Треба да има доказано разумевање за изазове у политици са којима се суочава разнолико глобално чланство у ММФ-у. Да има чврсту посвећеност и уважавање за мултилатералну сарадњу и демонстриран капацитет да буде објективан и непристрасан, као и да буде ефикасан комуникатор.

На крају периода номинације, секретар ММФ-а објављује Извршном одбору имена оних кандидата који су потврдили жељу да буду кандидати. Извршни одбор саставља ужи избор од три кандидата, узимајући у обзир профил кандидата без географских преференција. Ужи избор објављује ММФ, а Извршни одбор састаје се са кандидатима који су ушли у ужи избор у седишту ММФ-а у Вашингтону.

Након тога, Извршни одбор састаје се да расправља о снагама кандидата и да изврши избор. Иако Извршни одбор може изабрати генералног директора већином освојених гласова, циљ је да се он бира консензусом, као што је то био случај у претходним изборним круговима.

Кристин Лагард постала је једанаести генерални директор ММФ-а јула 2011, на период од пет година, а изабрана је да служи други петогодишњи мандат, почевши од 5. јула 2016. Лагардова је 16. јула 2019. најавила оставку, која ће ступити на снагу 12. септембра. У овом периоду први заменик генералног директора биће вршилац дужности генералног директора ММФ-а.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа