"Пуњене ципеле" са Лефкаде

Овог лета "освајала" ме је Лефкада, острвo у Јонском мору.
Име је добила по белим стенама (на грчком лефкас значи бело). На Лефкаду се из Београда стиже авионом до Первезе, па се јединственим мостом пређе на острво, а може и на мало тежи начин – колима.
Оно што је специфично на Лефкади јесте боја мора. Са источне стране, која "гледа на копно", море је тамнозелено, провидно и чисто, топло и питомо. Са те стране су места Нидри, Никиана, Лигниа и Порос. Једним делом и Лефкас.
Плаже су шљунковите, у боровој шумици, или оплемењене жалосним врбама, маслинама и цвећем. Једна од најлепших је Десими плажа.

У прелепим местима попут Сивоте и Пороса могу да се пробају најбоље салате, грчка мусака, "пуњене ципеле" (плави патлиџан пуњен млевеним месом и фетом па запечен), разне врсте риба и, наравно, вина.

Са западне стране море иде од бледо тиркиз, јаче и интензивне тиркиз, да би ка дубини добило ону грчки плаву боју која осваја! Са ове стране, која "гледа" ка Италији, налазе се најлепше плаже. Овде је температура мора знатно нижа у односу на источну страну.

Плажа коју бих свакако препоручила је Каламизи. До ње се мало теже стиже (ми смо рентакар "пандом" освајали серпентине), али се исплати. Дакле, бели шљунак, море немирно а топло, сунце мази и на крају "сунце се љуби са морем". Понеки бели сунцобран и дрвена лежаљка (две лежаљке и сунцобран пет евра), али уз напомену: увек, али увек се ценкајте.

Постоји могућност да обиђете и друга места а самим тим пробате кефалонијску питу, фино питко бело вино на Итаки и осетите драж оне праве аутентичне Грчке са коцкастим столњацима (а преко папир са картом острва на којем сте), тихом музиком у позадини и фамилијарним услуживањем: ћерка ће вас питати шта пијете, мама ће донети хлеб, есцајг и салвете, брат вино и чаше, тата ће послужити салате, други брат евентуално јело и тако све са осмехом и у фазону лако ћемо! Дакле, могућност да све то видите нуде вам многобројне агенције обиласком бродићем или бродом. Изабрали смо "Македонија палас", леп и нов брод за око 300 људи, стабилан, а то је важно јер таласи са западне стране могу да буду огромни!

Успут смо видели светионик најјужнијег дела острва Лефкаде где се по легенди убила грчка песникиња Сапфо због неузвраћене љубави. Затим смо се спустили до Кефалоније, северног дела, која је веома шумовита и мало дивљија од Лефкаде. Са јужне стране налази се чувена Милос плажа из филма "Мандолина капетана Корелија". Скорпионс, острво које припада фамилији Оназис, лепо је, шумовито, али делује пусто, празно, јер и јесте тако. Мада кажу да има још послуге на острву као да су сви Оназиси живи!

Оно што је на овом обиласку оставило највећи утисак на мене јесте Итака. Острво чувеног Одисеја као да и дан-данас одише атмосфером старе Грчке. Ко воли аутентичност, праву слатку, помало сиромашну, али насмејану и топлу Грчку, допашће му се Итака. Брод се враћа на место поласка око 19 часова, а ви пуни утисака.

Осим многобројних плажа, типичног духа Грчке, прилично пристојних цена, зеленила и природног хлада, лепоте острва Лефкаде чини и вино. Свратите у винарију Лефказики, која је заправо Музеј вина и уља. Ту можете бесплатно да разгледате винарију, да сликате а и опробате пет врста вина која се праве на овом острву. Цене вина овде су ниже за 1-2 евра у односу на радње у Лефкасу или Нидрију.

Скоро сви сувенири су јефтинији по мањим местима. Град Лефкас ми се учинио најскупљи. Цене у тавернама су врло приступачне. Главно јело је 4-8 евра, салате 3-5, безалкохолна пића 1-3 евра. За око 10 евра може лепо да се руча или вечера.

За крај, ево Оназисове поруке која се налази на његовој скулптури на риви градића Нидри: "Човек мора сам да ствара своју судбину". А ја додајем, путујте што чешће, то је богатство које вам нико никада неће одузети!

И препоручујем: у Лефкасу обавезно посетите таверну "Маестрал" (најбољи пилећи сувлаки) и непосредно у близини "Регантос" (има живу музику). Четири старца седе, мезе и пијуцкају вино, и, онако за своју душу, свирају и певају лагано.