Малезијце одушевиле српске бомбоне

„Параћинка” је на добром путу да промени имиџ Србије у Малезији, у коју се до пре две године није могло ући с нашим пасошем. „Роки” бомбоне из Параћина биле су прави хит на највећем светском халал сајму који се од 7. до 11. маја одржавао у Куала Лумпуру.

– Штанд са српским производима био један од посећенијих на сајму. Ко год је пробао наше бомбоне био је одушевљен и „ Параћинка” је направила добре аранжмане – каже Мустафа Јусуфспахић, генерални директор Агенције за сертификацију халал производа из Србије (ХАС), чијом заслугом су исламским купцима своје производе представили и „Лидо мит” из Земуна, „Икарбус”, вода „ Рaда”, „ Турковић” и „ Адемовић компанија”.

Посетиоци сајма су се заинтересовали за „Икарбусову” идејну презентацију првог у свету хаџ аутобуса. Договорено је да се овај пројекат доради и представи финансијерима из исламског света.

– Не иду сви на хаџилук у Меку авионом. „ Икарбусов” специјални аутобус пружио би посебан комфор на оваквим далеким путовањима. Возило ће имати посебан простор за молитву, а такође и могућност обредног прања. Омогућио би се и превоз хендикепираних лица, а имао би одвојен део за жене које иду на хаџ – објашњава Јусуфспахић шансе да земунски произвођач аутобуса уђе у овај пројекат.

Јусуфспахић после разговора са челним људима корпорације за халал индустрију ХДЦ најављује и долазак представника малезијских фирми које би хтеле да сарађују са нашим предузећима или да покрену производњу у Србији.

– У Европи живи много муслимана и јефтиније је одавде превозити прехрамбене и друге производе него чак из Малезије – додаје челни човек ХАС-а.

Колико је малезијски интернационални халал сајам значајна манифестација говори податак да су склопљени послови у вредности од 400 милиона евра. Јусуфспахић истиче да је поносан што се Србија уз помоћ Министарства пољопривреде први пут са својим халал производима појавила у Малезији, у којој Србија нема ни амбасаду. Директор ХАС-а је на сајму имао и кратак сусрет с малезијским премијером Датуком Сари Абдулахом Ахмад Бадавијем. Да је је Србија одлично примљена у Малезији говори и податак да је наша халал агенција примљена у Светски халал концил, а Мустафа Јусуфспахић је постао члан борда Светске федерације за халал сертификате.

Халал агенција Србије ће, после Каира и Куала Лумпура, отворити своје канцеларије у Техерану и Дубаију.

У исламске земље ништа од хране, фармацеутских производа, козметике и предмета од коже не може бити извезено без халал сертификата, што је доказ да производи не садрже не само свињске састојке већ и одређене емулгаторе и адитиве који су по Курану забрањени муслиманима. Податак да је сваки четврти човек на земљи муслиман и да халал тржиште вреди 700 милијарди долара није оставио равнодушним многе фирме из Србије, тако да је порасла тражња за добијањем овог стандарда.

– Од наше агенције досад су 54 фирме из Србије затражиле халал сертификат. Поједини произвођачи су га већ добили, а други су још у поступку. Споменућу само неке као што су „Дијамант”, „Суботичка млекара”, „Фиделинка”, „Свислајон”, „ Јухор”. Такође, све веће кланице имају наш сертификат, а са „Делтом” разговарамо о увођењу такозваних халал корнера у њихов систем продаје – објашњава Јусуфспахић.

Директор ХАС-а каже да је циљ ове агенције да Србија успостави што боље односе са исламским земљама и помогне нашим фирмама да на ово тржиште пласирају своје производе. Исламска заједница Србије, која је 2005. године основала ову агенцију и на просторима бивше Југославије, била је једина институција која је издавала халал сертификате, тако да, како истиче Јусуфспахић, има велико искуство у овом послу.

– Зашто да наше фирме иде у Босну и Херцеговину и да месецима буду на листи чекања за халал сертификат када могу да га добију у Београду. Агенција спроводи и ненајављене контроле, а узорке шаљемо у референтне лабораторије. Ако се утврди да с производом нешто није уреду, прво дајемо опомену. У крајњем случају, можемо и да повучемо халал сертификат – каже Јусуфспахић.