„Олуја” Пирова победа Хрватске

Хрвати сваке године славе „Олују”, дан када су 4. августа 1995. године протерали са својих огњишта 250.000 Срба, својих држављана. Да ли знају кога су протерали? На ово питање одговор могу добити од својих историчара који то свакако више знају него ја. Протерали су потомке славних сињских, котарских и книнских јунака. Да ли су чули за котарске сердаре? Да ли су чули за Илију Смиљанића и Стојана Јанковића, који су храбро бранили хрватску и своју домовину. Историја зна да су дали немерљиву улогу да Загреб не доживи судбину вишевековног ропства под Турцима, као наш Београд. Зар Хрвати нису учинили историјску неправду према потомцима поменутих котарских јунака. Зашто после „Олује” нису сачували њихове куће, имања, њихова радна места и што их не позову да се врате у своје куће на своја имања и на своја радна места? То би била велика морална победа Хрвата, призната од целог хуманог и демократског света. Овако, њихова победа је Пирова победа. Ако једна земља за дан изгуби 250.000 својих становника, питање је да ли је то победа или пораз.

Није лепо што Хрвати прославе одржавају на згариштима оних које су протерали са њихових вековних имања. Тиме им свесно и намерно наносе бол, а себи стварају мржњу. Крилатица „Да се не заборави” нема много оправдања ни код Срба ни код Хрвата. Историја не дозвољава да се историјски догађаји забораве. Тако је било од Херодота до данашњег дана. Трагични српски пораз на Марици отворио је пут Турцима за освајање балканских земаља. Пораз на Косову је можда највећи пораз за Србију, који је проузроковао дугогодишње ропство, што је довело да велики број српских становника због терора прими ислам. Све су то историјски догађаји који се не заборављају. Данас Србија са Турском има примерне односе. Србија је са Бугарском кроз векове водила крваве ратове са елементима геноцида, то историја није заборавила. Данашњи односи Србије и Бугарске засновани су на примереној узајамној сарадњи.

Србија кроз историју није имала ратове са Хрватском, све до Другог светског рата. НДХ са својом усташко-фашистичком геноцидном идеологијом за собом остави Јасеновац, Јадовно и друга стратишта која се не заборављају. Надамо се да ће доћи време да Србија и Хрватска изграде међусобне односе као што су сада односи између Србије и Бугарске. Јубилеји и разне манифестације везане за „Олују”, које се одржавају сваке године, не доприносе побољшању добросуседских односа између Србије и Хрватске.

Радош Крунић