Римски Дизниленд на Сави

Ретко се могу срести становници неког града који сасвим озбиљно желе да се њихово место сруши да би они живели боље!? Ретко или никако. А таква премишљања су честа у Сремској Митровици. Срушити ново да би се изградило старо – врло занимљива пословна стратегија. И у Америци се читави делови града сруше, али не да би се направило нешто старо већ да би на том месту никле супермодерне зграде. Међутим, Митровица је изузетак. И то изузетак који није за психијатра већ за озбиљног инвеститора. Јер идеја о рушењу има логичку основу. То и није баш толико лудо колико се чини. Боље рећи, причињава.

Сремска Митровица, у римско доба звана Сирмијум била је моћан град. Нарочито значајан у доба Тетрархије, 3. и 4. век нове ере, када су Римским царством владали цареви-легионари рођени на Балканском полуострву (Диоклецијан, Галерије, Константин...). Сирмијум је био једна од четири престонице Римског царства; историчар Амијан Марцелин назвао га је "многољудна и славна мајка градова".

Сва та славна царска прошлост и даље је ту, у самом граду, али само мало испод земље. Не много, на десетак сантиметара – у којем год митровачком дворишту се деца заиграју па мало дубље зачепркају, испадне неко парче античке цигле или крњутак мермера. Царска градња је у фрагментима видна на Житном тргу, где се налази десетак метара римске канализације и нешто темеља Форума. Иза лимених тараба може се привирити у мозаике Царске палате, који су покривени. Гради се кровна конструкција, налик оној у Виминацијуму, која ће омогућити да се подна површина по којој је газио тетрарх Диоклецијан учини доступном данашњим посетиоцима.

Неприродна косина улице поред ископина палате одаје затрпане трибине хиподрома. После педесетак метара косина се смирује у левак, где је било тркалиште, па се опет пење уз трибине. Потребно је увежбано око и добра машта да би се замислио римски испод данашњег града. Ко успе да подигне из потпалубља величину некадашњег Сирмијума заиста није чудно да му се јаве мисли о великој заради која би се остварила реконструкцијом царског сјаја.

Римски Дизниленд на Сави привлачио би више туриста него реконструисано средњовековље Родоса, на пример.

Залеђе Фрушке горе, античка Алма Монс била је извор воде, хране и грађевинског материјала царском граду. Неки остаци аквадукта још постоје, као и римски каменоломи и виле рустике по фрушкогорским брдима.

У градском депоу, названом Лапидаријум, смештене су скулптуре и саркофази пронађени на археолошким локалитетима. Истиче се скулптура Хроноса, старца који носи време на леђима. Скулптура је толико уверљиво исклесана да је тегоба ношења Хроносу избила на лице! Тако је и данас, време никада није лако за ношење, поготово у Сремској Митровици где се непрекидно живи више од 2.000 година. И све године су ту, наслагане по спратовима, од којих се већина не види. Али, није искључено да неки суманути милијардер предложи добар посао становницима места над царским градом. Неку понуду која тешко може да се одбије.