Сецесија и признања Космета су ништави

Одлука Међународног суда правде у вези са непотребно постављеним питањем није правно релевантна за коначно решавање правног статуса Космета. Та врста тзв. унутрашње сецесије која је извршена после резолуције 1244 једноставно није битна и она је као таква ирелевантна за међународно право. Због тога је тај суд и закључио да тиме није нарушено међународно право, јер то што је урађено резолуцијом на косовској скупштини није довољно за повреду међународног права. Такве одлуке не могу да наруше међународно, већ само унутрашње уређење Србије, а то није предмет међународног суда. Пошто је небитна, онда она ни на који начин не повређује нити ремети међународно право, па је због тога тај суд и закључио да нешто што није „опасно” за међународно право – није му ни противно. Још простије речено: Не може бити битно и противно међународном праву нешто што је изгласано на некој локалној скупштини, а чиме се тај самозвани орган дистанцира од матичне државе и проглашава некакву своју државу у време међународне управе.

Матична држава је била спречена да сачува свој пуни капацитет власти управо због важења наведене резолуције УН. Ништавост сецесије битна је превасходно за матичну државу Србију и тиче се њеног суверенитета, а не међународног права. Међународно право је оно што је записано у резолуцији 1244. Ту резолуцију су донеле и оне државе које су за време важења исте донеле и сасвим супротне одлуке о тзв. признавању једног субјекта који је под међународном управом.

Како је могуће да једна држава у погледу Космета има две различите изјаве: једну о усвајању резолуције по којој је Космет саставни део Србије и другу о признавању суверенитета Космета и поред важења те резолуције? Пошто је изјаву воље дату кроз резолуцију сада тешко опозвати због Русије и Кине и њиховог права вета, онда су те државе почеле отворено да газе, како међународно право које су и оне саме стварале, тако и сопствену вољу дату кроз ту резолуцију. Зашто су признања и других држава ништава и поред тога што нису директно гласале за резолуцију 1244? Једноставно, због тога што су оне све чланице УН, и као такве, док су чланови, морају да поштују све одлуке СБ УН, то јест резолуцију која правно уређује садашњи статус Космета.

Дакле, не може једна држава да истовремено поштује све одлуке СБ УН, а да јој се само једна не свиђа због тога што се не допада ни неким другим сталним чланицама СБ. Због тога су све чланице УН обавезне да поштују успостављени поредак на Космету који је у складу са наведеном резолуцијом, а све те њихове изјаве о признавању не могу имати валидан међународноправни капацитет јер такве изјаве могу да имају само интерни значај у виду личног поштовања тако успостављеног фактичког суверенитета који није и правно потврђен, а не никако значај релевантне изјаве са међународноправним дејством.

Изјаве сваке државе могу бити различитог значаја и оне су углавном политичке природе. Такве изјаве са политичком конотацијом не могу се конвертовати у правно ваљане акте са међународним дејством јер су супротне међународном праву. Не могу дела и изјаве које не дотичу међународно право бити правно релевантне и оне као такве могу да постоје, али не могу стварати нова права у односу на Космет.

Најновије позивање представника Космета у Хелсинки не може имати правног значаја јер није у складу са међународноправним статусом Космета. Појединачне жеље европских званичника и њихова злоупотреба функције коју врше нису извор права који може да се односи на суверенитет државе Србије. То су само покушаји стварања некакве слике без правног основа у документима међународног права. Зашто би они толико инсистирали на дијалогу да то није тако? Они покушавају на сваки начин да приволе Србију да се добровољно одрекне свога суверенитета над Косметом и да тако заокруже и правно уобличе насилно отети део територије. Зато је Владимир Путин овако објаснио статус Космета: На тој територији у важности је резолуција 1244. И тачка. Све друго је обично лобирање званичника Србије да некако признају суверенитет Космета у садашњим границама.

Дипломирани правник