Одговор Савета РЕМ-а на текст објављен у „Политици”

Поштована господо (госпође),

Навикли смо, протеклих месеци, на покушаје да Регулаторно тело за електронске медије буде проглашено за „разлог” за бојкот избора. Навикли смо и на кампању лажних вести којој су прибегли они који су све то и смислили. Па нам ништа није чудно када бивши чланови РЕМ тврде да је наш посао да обезбедимо плурализам у ТВ програмима, или када Савез за Србију тражи да укинемо информативни програм једне телевизије.

И није нам чудно то што се јавност, кроз један део медија, засипа лажима, то је, очигледно, део кампање на коју су поједини новинари пристали и придружили јој се, кршећи елементарне професионалне стандарде. Оно што нас чуди је чињеница да је најстарији лист на овим просторима, новинарска Мека, утемељивач професије и заната, улетео у ту кампању, без трунке радозналости, већ пуко пратећи флоскуле које се врте по медијима.

Дакле, за почетак, да вас питамо: Да ли ви стварно мислите да РЕМ може да буде разлог за бојкот избора? Тело које, по Закону, нема, нити треба да има, никакве ингеренције над уређивачком политиком електронских медија? Тело које никада, па ни у време када је чланове Савета бирала скупштинска већина Демократске странке, није, нити од једне телевизије, тражило да у њеним програмима буде више представника опозиције, више дебатних емисија, више „различитих мишљења”.

И не зато што су у РЕМ-у били људи блиски тадашњој власти, него зато што им Закон то не дозвољава.

Баш као што му Закон не дозвољава да одређује изборне услове, или, како то траже поједини из СзС, да одреди „правила извештавања”. Но, то су лажи које се дневно понављају, а да нико, па ни ви, не примети да се, на тај начин, директно позива на кршење закона.

Уместо тога, одлучили сте се да се придружите хорди и да сами мало ударите по РЕМ-у, ваљда да би доказали да сте независни, слободни и какви већ. Па сте се још послужили и патетичним соц-реалистичким тезама о „преплаћености чланова Савета”, и то „од оних који у етру једва опстају”.

Како сте то закључили? Пошто би то било исто као да ми кажемо да су у Политици плате велике, на рачун читалаца који једва опстају, а плаћају велику цену за новине.

Притом, тврдња да је РЕМ разлог за штрајк Маје Павловић, такође је на нивоу лажних вести.

Дигитализацијом, која је уведена не вољом РЕМ-а, него је то одлука донета на државном нивоу, њеној телевизији је ем проширено подручје видљивости, ем јој је, одлуком РЕМ, још 2017. године смањена накнада, која сада износи 170.872,26 динара. Притом РЕМ није предузимао никакве мере против Маје Павловић, без обзира на чињеницу да је њен дуг према Регулатору прешао вишемилионску своту.

Уосталом, ни Маја Павловић никада није рекла да је РЕМ разлог за њен штрајк, управо супротно, рекла је да јој је РЕМ помогао.

Такође, на нивоу лажних вести је и тврдња да су се против РЕМ оглашавали и власници регионалних телевизија, пошто ниједну примедбу, са те стране, на свој рад нисмо имали.

Уз све то, показали сте и невероватно незнање, и онда га уклопили у тезу о жељи РЕМ да, због пара, што више телевизија буде регионално.

Да вас обавестимо, када се већ нисте сами сетили да проверите, да је процес дигитализације у Србији завршен још 2015. године, и то на основу Закона, а не неке РЕМ-ове жеље, и да, од тада, нема више локалних телевизија, све су регионалне, јер је свима повећана видљивост, са локалног, на регионални ниво.

Но, није вас то занимало, па сте наставили тврдњом да наш сајт показује да су резултати нашег рада „танки” а примања обрнуто пропорционална, то јест велика.

Извините, који резултати? Да ли сте уопште видели наш сајт.

На основу чега тај закључак? Шта је то „танко” што смо урадили? Где смо тачно „оманули”? И зашто уопште та теза и то опште место, на које не може ни да се одговори, пошто уопште не пише о чему је реч. И још нешто, о вашем односу према целој причи, а то је део у којем кажете да опозиција тражи смену чланова Савета РЕМ-а до 15. септембра, а да власт „тврди” да то није по закону. Да сте пробали да прочитате Закон, знали бисте да не мора нико ништа да „тврди”, јер закон јасно говори о смени чланова Савета РЕМ, даје прецизне процедуре, и никако не омогућава „колективну смену”. Зато би неко требало да донесе нови закон.

Све заједно, жао нам је што сте се придружили кампањи прављења дежурног баука који треба да оправда нечију одлуку о бојкоту избора.

И будите љубазни па проверите, и објавите, да ли смо ми тело које сме да се меша у изборе, уређивање, садржај извештаја, емисија, прилога... Када то објавите учинићете и услугу слуђеној јавности коју неко засипа лажним вестима, али и Политици и њеном реномеу. Без тога, прича о РЕМ-у остаће забележена као једна од највећих превара, попут оне из '99. године када су медији плашили људе замрачењем сунца, и терали их да се затворе у куће, јер ће свашта да им се деси.

Тако и сада - немојте на изборе, доћиће вам РЕМ. РЕМ није, нити може бити учесник изборног процеса. Ви сами одлучите да ли ћете у тој превари да учествујете. И како.

Савет РЕМ-а

Одговор аутора „Политике” погледајте у рубрици „Међу нама”

РЕМ – чувар слободе или батина власти 

Иако и медији и политичари имају мноштво примедаба на рачун Савета РЕМ-а, њихови чланови су преплаћени и то од оних који у етру једва опстају 

Хоће ли опозиција учествовати на изборима или ће их бојкотовати? Одговор на ово питања највише зависи од три слова – РЕМ (Регулаторно тело за електронске медије). Међу 42 захтева стручног тима покрета „Један од пет милиона” посебно се истиче – смена чланова Савета РЕМ-а, јер како тврди опозиција, без испуњења тог захтева нема ни фер избора. Савез за Србију поставио је и рок – ако до 15. септембра не дође до промене у овом регулаторном телу, али и у РТС-у, нема ни њих на изборима. Изјаснила се и власт – захтевима опозиције може се изаћи у сусрет колико да се изаберу још три члана Савета, будући да је, од предвиђених девет, именовано само њих шест. Остало, тврде, није по закону.

Када је 2003. године основан као Републичка радиодифузна агенција (РРА), предвиђено је да буде независно тело које ће да контролише рад ТВ и радио-станица тако да „допринесе очувању, заштити и развоју слободе мишљења”. Опозиција сада оспорава његову независност тврдећи да широм отворених очију дозвољавају да медији блиски власти чине шта им се прохте.

Став да РЕМ ради на штету опозиције није се сада чуо први пут, исто је мислио председник Александар Вучић пре него је постао власт. Тако се 2012. године жалио на услове предизборне кампање рекавши да је „режим наложио РРА да донесе правила која не постоје нигде, и то је направљено против СНС-а”. И тадашња власт тврдила је исто што и ова сада, да нема ништа са тим, већ да је такав закон. 

Још 2006. као батину власти ову установу су видели власници и запослени на телевизији БК када им је РРА у току ноћи и уз асистенцију полиције угасио сигнал. Тадашњи представници одлуку су оправдали вишенедељном блокадом рачуна те телевизије, до краја неразјашњеним правним статусом и фаворизовањем Богољуба Карића и његове политичке странке.

Критике на рачун њиховог рада не долазе само од политичара незадовољних својим третманом у медијима и РЕМ-ом који их због тога не кажњава, већ и од оних од којих ова установа и живи – власника ТВ станица. Управо је РЕМ један од разлога због којег директорка и власница новосадске телевизије Канал девет Маја Павловић штрајкује глађу по трећи пут. Борбу против РЕМ-а започела је када су њеној телевизији одузели дозволу за локалну фреквенцију и наметнули регионалну уз коју иде и неколико пута већи износ месечне надокнаде. Након дигитализације сигнала против РЕМ-а су се оглашавали и власници регионалних медији тврдећи да су оштећени – виде се на истој територији као и локални, а плаћају три пута већу надокнаду.

Иако представници РЕМ-а нису одговорили на наша питања колико износи надокнада између ове врсте дозвола ни у чему је њихова разлика, Маја Павловић је у ранијој изјави медијима рекла да из буџета њене телевизије РЕМ-у месечно одлази 220.000 динара. То је чак 20.000 више него што Канал девет плаћа Емисионој техници и везама, без чијег сигнала се не би ни видели. Коју то услугу више РЕМ нуди онима од којих живи?

Критичари наводе и то да се чланови Савета клоне да изричу мере комерцијалним телевизијама када крше прописе, па чак и да занемарују извештаје својих служби које прате рад тих телевизија. Док чланови Савета своје нереаговање оправдавају речима да не желе да буду цензори, њихови неистомишљеници кажу да је посреди конформизам и лењост. Стварни разлози можда леже на страницама финансијског извештаја РЕМ-а који открива да 82 одсто укупног прихода пројектованог на више од 315 милиона динара овој установи стиже од телевизијских надокнада, од чега чак 69 одсто чине обавезе које плаћају четири комерцијална емитера – телевизије Пинк и Хепи, Прва ТВ и О2. Овај документ даје и одговор на питање због чега је РЕМ-у стало да што више телевизија има дозволу са регионалном титулом. Док 30 регионалних ТВ станица у РЕМ-овом овогодишњем буџету учествује са 23 одсто, тек девет одсто попуњава 60 локалних ТВ станица.

Сајт ове установе указује да су резултати њиховог рада танки, а примања обрнуто пропорционална. Ово регулаторно тело запошљава 83 радника, а просечна зарада је 118.000 динара. Чланови Савета нису стално запослени, али за свој рад месечно добијају накнаду од око 102.000 динара. Савет за сада нема председника, али су све обавезе, као и права у која спада и месечна зарада од 150.000 динара пренета на новинара Горана Петровића, заменика председника.

Високим платама се, нажалост, не могу похвалити и власници локалних медија ни њихови запослени. Успех сматрају већ то ако су им плате редовне, макар биле и далеко испод просека.

Истина је и да је РЕМ, кад год је имао вишак у каси, новац уплаћивао у републички буџет. Реч је о 1,2 милијарде динара за 11 година. Али и тај потез је наилазио на критику кроз питање – зашто вишак није враћен медијима?

Док једни предлажу укидање овог регулаторног тела, познаваоци медијски прилика сматрају да је решење британски модел. Примењен на домаћем терену он би подразумевао да стане под окриље Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ), што би појефтинило и рад РЕМ-а и накнаде емитерима.