Споменик Српкињи

Ниш – Одмах иза манастира Светог Ђорђа у Каменици код Ниша, у хладовини под шљивама, налази се необичан споменик: обичан овећи камен, поред кога је увек свежањ свећа, да се нађе онима који туда прођу. Нa самом камену нема натписа – само гареж и понеки траг воска од већ изгорелих свећа. Ту почива Јелена.

У народном предању не помиње се година када је Јелена, девојка изузетне лепоте из Каменице, ту сахрањена. У време када су српским и нишким крајевима господарили Турци, Јелена је са мештанима радила на имању поред села. Прелепу девојку запазио је један турски официр и, опчињен њеном лепотом, одмах јој наредио да пође кући по своју девојачку спрему, а, потом, са њим у Ниш, иза зидина градске тврђаве.

Турска се заповест морала слушати без поговора, а Јелена је своју љубав већ поклонила једном момку из Каменице. И, каже предање, кренула је Јелена погнуте главе према кући, а онда се дала у бег уз планинску косу, према Каменичком вису. Откривши Јеленину намеру, турски официр на коњу појури за њом. И, како то обично бива у народној причи, девојка је била бржа од коња – безуспешно је Турчин покушавао да је стигне. Бежећи пред њим, Јелена је са високе литице скочила у провалију.

Свој вечни мир нашла је у манастирском шљивику, уз Каменичку реку. Остало је предање које се преносило са колена на колено, све до данас. Народ месту одакле је скочила, не желећи да се пода Турчину, даде име Девојачки камен, а белег под шљивама назва Споменик Српкињи.

Иначе, оближњи манастир Светог Ђорђа био је познат као место где су се преписивале црквене књиге. Турци су га спалили крајем 15. века, а калуђери су одатле прешли у Шишатовац и тамошњу црквену светињу. На истом месту где су некад били римска црква и касарна, мештани Каменице и добротвори подигли су нови манастир. На првом стубу, који носи терасу звоника, стоји уклесани цвет у мермеру стар око две хиљаде година, још из римског доба. Недалеко од манастира је и римски водовод, још увек пун воде, за коју многи верују да је лековита. Обичај је да се ту, пред манастирским извором, намерник три пута прекрсти, три пута умије и три пута напије воде. Списак реткости у Јеленином окружењу употпуњује порушена воденица изграђена на темељима исте такве из римског периода, поред водених каскада дужине око 100 метара.

Једног дана, када буде новца, туристичка стаза спуштаће се са Чегра до села Каменице, а затим ће вијугавим путем водити до манастира Светог Ђорђа и јединственог Споменика Српкињи.

На хиљаде свећа запаљено је уз камени белег где почива Јелена, открива нам Селомир Марковић, човек који брине о чегарском спомен-комплексу.

Поред Споменика Српкињи свака школска група пролази у мимоходу, без шапата и сувишног покрета.