Дража молио Павелића за помоћ

У тексту „Усташе и четници нису исто” („Политика” 10. август) Радмило Рончевић пише, између осталог, и „злурадо смишљена симетрија између усташа и четника успостављена је и на основу лажи о њиховој сарадњи.”

Пре него што је са планине Вучјак кренуо ка планини Мотајици и Врбасу, Дража Михаиловић је, у другој половини априла 1945. године, упутио Павелићу у Загреб делегацију у којој су били ђенерал Светозар Ђукић и инж. Владимир Предавац. Они су 17. априла преговарали са усташком делегацијом у којој су, поред Павелића, били Андрија Артуковић, генерал Анте Машков и усташки пуковник Јозо Рукавина. То је био прелиминарни састанак, а сутрадан је одржан састанак са проширеном четничком делегацијом, у којој су, поред инж. Предавеца и ђенерала Ђукића, били и др Ранко Брашић и мајор Жика Андрић, Усташка делегација проширена је генералима Ђорђем Грујићем и Вјекославом Лубурићем. Ђенерал Ђукић је изнео Михаиловићеве молбе, које су се углавном сводиле на то да се четницима обезбеди слободан пролаз кроз територију Независне државе Хрватске, да им се доделе храна, лекови, муниција и да се ослободе рањеници који су били заробљени на Вучјаку.

На трећем састанку, 23. априла, Павелић и Ђукић су се споразумели о свим четничким захтевима: четницима су послати камиони са лековима и муницијом, болница на Вучјаку је ослобођена и издата су потребна наређења да се Михаиловићева група пропусти на путу за Словенију.

(Др Милан Д. Лазић: „Равногорски покрет 1941–1945”, стр. 260; Б. Карапанџић „Грађански рат у Србији”, стр. 436–439; Јозо Томашевић „Четници у Другом свјетском рату, стр. 400)

Драгослав Димитријевић,
Београд