Само „лиге петице“ профитабилне

У предвечерје нове сезоне фудбалске Лиге шампиона нема помака у обликовању формата такмичења од 2024. године, око којег су претходних дана у Лозани већали делегати Европске клупске асоцијације (ЕЦА). Реформе чији су носиоци најбогатији клубови, не допадају се челницима дела националних лига (36 расположено за предлоге) и клубова из остатка Европе, па су нови кораци остављени за новембар.

Консензус се није ни очекивао, због чега је председник Европске фудбалске уније Александар Чеферин прошле седмице отказао састанак функционера Уефе, ЕЦА (више од 230 клубова) и Европских лига (доскорашњи ЕПФЛ, организација 36 лига и 990 професионалних клубова из 29 земаља где је и Србија) који је био предвиђен за ову седмицу. У врху фудбала на Старом континенту као рок за измене фигурира 2021. година.

Из планова ЕЦА коју води председник Јувентуса Андреа Ањели, као највећи камен спотицања долази идеја да се Лига шампиона игра и викендом, што би био нови удар на рејтинг већине националних првенстава који су ионако у сенци водећих „лига петице“. Нови термин је потребан због евентуалног проширења прве фазе са шест на 14 кола (четири уместо осам група), што изазива отпор и у Енглеској у којој кажу да би онда вероватно морали да угасе свој Куп лигаша.

Према писању британских листова, делегација шест највећих клубова Премијер лиге (наводно најнепопустљивији Манчестер јунајтед и Челси) наступила је са јединственом политиком да ниједан од досадашњих предлога није прихватљив. То се односи и на другачије стицање визе за елитно европско надметање. Једна солуција предвиђа да се у групној фази формира јединствена табела 32 актера, где би осам најуспешнијих уз место у осмини финала добијали и учешће у наредној години (пласирани од 9. до 24. позиције у плеј-офу за улазак у 16, од 25. до 32. у плеј-ауту)

У сваком случају, формула такмичења вероватно се неће испоставити толико важном у ситуацији када најбогатији клубови Европе иду ка већем броју утакмица између себе, да би и профит био знатно већи. Да је постепено затварање Лиге шампиона око носилаца ЕЦА малтене неминовно, још је јасније када се погледа студија о данашњици клупског фудбала која се претходних дана појавила на састанцима Уефиних функционера, као „интерна и поверљива“, али дошла и у посед новинара агенције „Асошијетед прес“. Ради се о извештају под називом „Поларизација у европском фудбалу“, који је Уефа у јуну затражила од једне велике ревизорске куће.

Резултат је документ који на 50 страница показује да је пет водећих лига, у Енглеској, Шпанији, Италији, Немачкој и Француској, једино и профитабилно: „Остале лиге бележе увећање губитака од сезоне 2007/2008, када су приходовале 23 одсто од укупног трансфер тржишта Европе. Тренутно им је удео 18 %“, пише у закључку аналитичара.

„Лиге петице“ бележе 74 одсто од годишњег прихода првенстава у Европи, шест процената више него пре деценије. Укупан износ прилива новца у 55 лига је 19,7 милијарди евра.

Када је реч о заради од ТВ права (без прихода у сопственој земљи), пет најјачих лига инкасира 97 одсто од 2,4 милијарде евра. За преносе ових шампионата телевизије из осталих 50 земаља збирно плаћају 430 милиона евра по сезони. Да аудиторијум тражи најбољи фудбал, говори и вест да британски „Скај спортс“ покреће посебан канал са шпанском Ла лигом.

Где је квалитет види се и по броју фудбалера који у „лиге петице“ долазе из осталих европских земаља. Прошле сезоне их је било више од петине. Највише из Холандије чијих 50 фудбалера (Португалија 49) је повећање од 61 одсто у односу на број у сезони 2007/2008. Холандски првак Ајакс је један од највећих заговорника промена у Лиги шампиона међу клубовима који нису из најјачих лига. Његов случај је илустрација да су потребне: недавно се једва изборио за пласман кроз плеј-оф, а пролетос су га секунде делиле од финалне утакмице.