„Аутограми” ноћних летача

Под окриљем мрака, на платоу иза Природњачког музеја на Калемегдану, клинци су мазили слепе мишеве, а ни њихови пратиоци нису пропустили прилику да их барем дотакну. Око стручњака који су их држали у рукама владала је гужва као да се тражио аутограм од неке светски познате звезде. Они су објашњавали шта су слепи мишеви, како лете, шта једу, како спавају, колико су тешки, зашто се тако зову...

Све ово дешавало се у току обележавања „Међународне ноћи слепих мишева” која се одржава 18. пут у Србији, у организацији Природњачког музеја и Друштва за очување дивљих животиња „Мустела”.

– Видео сам зубе слепог миша. Како су мали. Ови мишићи су нахватани у некој старој згради у центру града где их има јако много, а сада им је и време парења. Они нису опасни, уједају само кад се бране. И тешки су шест грама, а сваке ноћи поједу два грама хране – препричава деветогодишњи Петар Иванић с Врачара шта је све чуо док је чекао у реду да пипне малог црног шишмиша. А његов тата допуњује: „Поједе хране за једну ноћ као када би човек од 60 килограма појео 20 килограма.”

Да не треба да се плашимо слепих мишева објашњавали су стручњаци наводећи колико су они значајни у нашем еко-систему јер уништавају инсекте и оно што нас највише нервира – комарце.

Слепи мишеви су у нашој земљи строго заштићени, а сличан статус уживају и у Европи.