Црнотравцима у част

Пре неколико месеци започели су радови на обнови димњака у топлани „Коњарник”. Постепено, дан по дан, мајстори освајају димњак и све више се удаљавају од тла. Ни врелина лета, ни киша их не успоравају. Немају страх од висине, а имају стручности и знања. Не може човек да прође поред, а да не подигне поглед у висину. Висока метална скела, на чијем крају се назиру мале људске фигуре. Свако има своје место на скели и земљи. Говоре језиком пуног темпа, живости. Чује се смех, али и псовке. Озбиљност је присутна јер ваља подићи материјал на висину од преко 50 метара. Димњак је висок близу 100 метара, и таквом објекту треба приступити с поштовањем.

Вредни Црнотравци су га градили, ред је да га и поправе. Радује то што поред седих глава раде и млади људи. Познато је да се овај занат у крају из којег потичу цени и преноси с колена на колено, генерацијама. Скромни су, кротки, увек вољни да помогну. Вероватно горе у облацима размишљају о својима код куће. Завршиће и овај димњак, и многе друге димњаке у Београду, Србији и иностранству. Добили су пре пар месеци и споменик у Чубурском парку. И нека су, велика је мука коју они носе и коју савлађују.

У част великим мајсторима који досежу до звезда, а чврсто стоје на земљи.

Марко Младеновић,
дипл. инж. маш. Београд