Улога Милошевића у ренесанси Партизана

После најновијег тријумфа играча Партизана у Лиги Европе против Астане из Казахстана фудбалска јавност све више увиђа да игра и резултати „црно-белих” нису случајни, као што се некима можда чинило кад је почео њихов победоносни поход. Прво у квалификацијама, а сада и у Лиги. Да је победа против Астане била и убедљивија не би било незаслужено, јер су играчи нашег клуба пропустили још четири-пет повољних прилика. Одавно нисмо видели да један наш клуб игра тако сигурно и самопоуздано против ривала који је само две недеље раније изгубио минималним резултатом против чувеног Манчестер јунајтеда.

У трци за бодове у домаћој лиги капитен Стојковић и саиграчи газе сигурним корацима. Забележили су седам победа и два ремија, и само за бод заостају у односу на вечите ривале из Љутице Богдана. Победа победу стиже, а нема сумње да је најзаслужнији за ренесансу „црно-белих” Саво Милошевић.

Можемо већ сада рећи да је реч о правом тренерском освежењу. Поред несумњивог знања које поседује, Милошевић очигледно уме успешно да га преноси играчима. Свој утицај темељи на знању и стварању добре атмосфере. Милошевић је и храбар, јер се пролетос није уплашио изазова и неуспеха који су многи предвиђали када му је руководство Партизана понудило место тренера. Серијом добрих игара и резултата обезбеђено је место у Европи, а освојен је и Куп, у директном дуелу против Црвене звезде, која је била апсолутни фаворит. Очигледно је да многи нису добро познавали Милошевића. Реч је о одличном играчу који иза себе има одличну играчку каријеру. Радио је са многим тренерима и вредно учио.

Чини се да је Милошевић направио само једну грешку – што се одмах по завршетку играчке каријере није посветио тренерској. У том тражењу чиме ће се бавити, утисак је да је изгубио доста времена радећи као потпредседник ФСС. А има све предиспозиције да направи и велико тренерско име, као што је био велики играч. Време ће показати колико су ова предвиђања реална.

Радослав Медић,
новинар, Оџаци