Радила је најлепши посао у Србији

Замислите дане испуњене погледима са најлепших планинских видиковаца, налете адреналина током вожње по беспућу, етно-оазе, сплаварење… И тако цело лето. И све за џабе.. И још вас неко за то и плаћа. Добро, доста изнад просека.

Управи тако је изгледао посао Ане Костадиновић, која је победила на конкурсу за „најлепши посао у Србији”. Циљ послодавца, власника сајта за резервисање излета по нашој земљи, био је промоција туристичке понуде. Нису постојала никаква ситна слова, ни звездице које би овај оглас учиниле мање привлачним. Једино што се од Ане заузврат очекивало било је да о томе пише на друштвеним мрежама, што јој није било тешко јер се бави маркетингом и пи-аром.
Онима који јој завиде на овој шанси, наша саговорница поручује да сада сада нашла на великој муци – биће јој изазов да ради неки „обичан” посао.

– Лето ми је пролетело. Више је наликовало сјајном годишњем одмору него послу. Кофер који не мирује, дани испуњени динамиком, креативношћу, малом дозом неизвесности и великим дозама узбуђења, смеха и одушевљења. Окушала сам се у пливању Дрином, пробала сам поховану жару, влашки специјалитет. А остала сам заглављена на зиплајну изнад кањона Ђетиње, јер сам мршавица па ми је била потребна помоћ да стигнем до друге стране жице. Свашта је стало у тих 100 дана пустоловина – објашњава за „Политику” Ана Костадиновић шта је стајало у у опису њеног посла.

Тешко јој је да издвоји која јој је „канцеларија” била омиљена за рад – на истоку памти етно-газдинства која су, како каже, рај за очи, душу и стомак. Јужну и западну Србију препоручује због природних лепота: слапови Сопотнице надомак Пријепоља, чудесни заласци сунца на Заовинском језеру и звездано небо над Каменом гором.

У овој авантури кроз Србију наша саговорница боравила је и у Ужичкој републици, тачније у хостелу инспирисаним тим временом из Другог светског рата, пловила Дрином до Вишеграда, уживала у призорима и укусима нововарошког краја.

– Препоручила бих свима да истраже природу и локалне легенде на потезу Ниш–Пирот и сврате на пиротски сладолед – по кугли цени је само десет динара! Гарантујем, нигде неће добити укусније и повољније летње освежење. Љубитељима историје биће занимљив обилазак Цера и спомен-комплекса у Текеришу и милешевског краја – додаје Ана.

На овом путу је, каже, проширила гастрономске видике, а изгледа да јој то није пало тако тешко ако се има у виду њена танана фигура. Сматра да би листа закуски што их је пробала задовољила и осведочене гурмане: козји сира умотан у храстову пиљевину, магарећи гулаш, комплет-лепиње…
Наша саговорница открива да је овај пословни ангажман искористила и да широј јавности подигне свест о цистичној фибрози, од које и сама болује, и да открије где би као пацијенткиња могла да потражи мало олакшања свом организму. „Шуме и планине су непроцењиве за плућне болеснике, а надам се да сам својим примером онима који одлучују у здравству показала да и овде има младих људи са ретким болестима који желе да остану у Србији и да је промовишу на најлепши начин, а треба им само мало подршке”, додаје Ана, која се и  у удружењу ЦФ Србија бори за успостављање бољих услова за живот и лечење особа са цистичном фиброзом.