Претече данашњих таксија

Претходници данашњих таксија били су фијакери. Први фијакери по „европском изгледу” на београдским улицама појавили су се после Српско-турског рата. А да је и тада било Београђана незадовољних њиховим услугама, потврђује писмо извесног Михајла Р. Барјактаревића, од 3. јула 1889. године:

„Управи вароши Београда

Јуче око 6 сати по подне, узео сам фијакер Бр. 59 и сео са још два друга да нас у виноград вози. Фијакер сам узео код Војне академије и возио нас је до иза фабрике монопола дувана, до места где се сада подиже фабрика за ’жигице’. За време вожње која је трајала 4-5 минута, кочијаш је јурио тако да умало није поломио и кола и нас. Када смо дошли до реченог места, уместо да нас вози лево друмом куда смо хтели у виноград, он је једнако јурио даље путем који води Обреновцу. На моје опомене да стане, он је једнако јурио даље путем вичући ’Сад је радикална влада, сад ја возим како ја хоћу а не како господа хоће’. На то ми смо поискакали из кола, а он је стао и тражио нам је за вожњу три динара, што сам му одмах и платио.

Овај фијакериста је био мртав пијан, псовао нас је најпогрднијим речима, одвезао нас куд нисмо хтели и за 4-5 минута по његовом ћефу и вожње три динара наплатио.

Достављајући ову неуредност фијакеристе Управи, част ми је замолити да га на одговор узме и за ово недело законској казни подвргне.”

Управа вароши је дотичног казнила и донела је 1889. године наредбу на вожњу фијакера. Према тим наредбама „фијакеристи су морали да имају уверење о примењивању прописане таксе за вожњу, истакнуте нумере фијакера причвршћене на прописаном месту, као и да у реду, један за другим, стоје на фијакерским станицама и уљудно се обраћају онима који траже вожњу, а никако да их силом вуку у фијакер, посебно да воде рачуна да се не вози великом брзином, нити највећим касом и да се држе десном страном улице – како би се свакојаке несреће избегле”.

Слободан Т. Петровић,
Кладово