Тако треба да се игра

У недељу је Партизан остварио победу (4:0) какву одавно није и какву сваки тим прижељкује, а то је да већ у првом полувремену реши исход утакмице. На одмор је отишао с предношћу од три гола разлике, па је других 45 минута била пука формалност, тако да је Милошевић у свлачионицу могао без икакве бриге да остави маестралног Натха.

За „црно-беле” је овај успех, а поготово начин на који је остварен, од изузетног значаја. Ове сезоне су три пута после кључних сусрета у Европи (победа против Јени Малатије у Београду, реми у Молдеу и тријумф у Казахстану) били без даха на првом искушењу после тога у првенству Србије. У Крушевцу и против ТСЦ су само ремизирали, а од Вождовца су и изгубили код куће.

Против Манчестер јунајтеда Партизан није постигао резултат о којем је маштао и који је заслужио, али је против Суботичана пружио игру у духу оне каква је била против чувеног енглеског клуба.

После утакмица у Уефиним такмичењима уобичајено је да се одмарају играчи, а и без тога је неписано правило да се неко време проћерда у опипавању пулса противника. Слабијем тиму потпуно одговара онај резултат, којим почиње меч (0:0), дакле, како утакмица одмиче време све више ради за њега. Онда онај који јури бодове почне да игра нервозније што, такође, иде у прилог противнику.

Овога пута Партизан није околишао, него је од самог почетка нападао. Наруку му је ишло и опредељење гостију. Спартак је, по свему судећи, рачунао да су „црно-бели” исцрпљени од силовитог темпа, који су сами наметнули (и издржали) против Манчестера, па се није определио за бункер, него да офсајд замкама зауставља нападе домаћих.

С обзиром на то да има брзе фудбалере то је Партизану и одговарало, па је могао још више да напуни мрежу гостију. На страну што такве колосалне прилике морају да се искористе, јер неки противници ће то да казне, али тако треба да се игра – пуном снагом и у најјачем саставу, па кад се постигне оно што се жели, онда најбољи или најзаморенији могу раније да заврше утакмицу.

У Партизану, као и у осталим нашим клубовима, требало би да забораве на такозвани замор материјала. Сви користе фразу да иду корак по корак, да размишљају само о наредном противнику, а у оваквим околностима гледају преко рамена наредног ривала.

Да би у Европи (самим тим и у Србији) био оно што хоће Партизан мора да уведе и схватања каква су тамо, чак и ако је свестан да то не може овог тренутка (додуше, против Манчестера је показао да је кадар да игра на енглеском нивоу).

Нису у најјачим лигама на свету надљуди, па из утакмице у утакмицу могу да играју у изузетно високом темпу. Питање је само да ли ће играчи у нашим клубовима то хтети и да ли ће од њих то и да се тражи. За онога ко то не жели или не може тако и не треба да буде места у првом тиму.

Уосталом, многи наши играчи кад оду у иностране клубове нису ништа слабији од других пробраних из свих крајева света. Они који нису такви силазе с велике сцене.

Пред Партизаном су тешки мегдани. Најпре два дербија у првенству Србије (сутра против Чукаричког на Бановом брду, а крајем недеље у Хумској против Војводине), потом и „реванш”, 7. новембра, на Олд Трафорду.

Заиста, ко то да издржи? Па, велики тимови! Ако не могу, онда нека не заваравају себе и оне чије срце куца за њих.

За „црно-беле” свака утакмица треба да буде као да играју против Манчестер јунајтеда. Против Спартака су имали такав меч. У односу на тим пред којим су се и „црвени ђаволи” очајнички бранили и рукама и ногама извршена је само једна промена (Ф. Стевановић уместо Тошића) и онај набој из Европе су пренели и у домаћу лигу.

Поједностављено речено – као да после ове утакмице, која је сада на реду, више нема ниједне! Ако не прођу прву препреку неће ни стићи тамо где хоће. А истрениран организам и ментално, и психички, и кондиционо може да оствари и поднесе незамисливо много. Уосталом, прошле године (а и ове) много је бодова просуто баш на оним утакмицама, које нису убрајане у тешке.

Вероватно је и због тога прекјуче био врло скроман одзив публике (око 3.000), мада је Партизан игром против Манчестера заслужио да посета буде много већа. Али, по свему судећи, његове присталице нису биле уверене да ће и против Спартака имати прилику да уживају.