На корак од међусобног дуела

Ана Ивановић и Јелена Јанковић су стигле на корак од међусобног дуела у полуфиналу на Међународном првенству Француске у тенису, њиховог првог окршаја на турнирима за „грен-слем”. То је и било очекивано, с обзиром да су им претензије освајачке. Мимо очекивања је једино што ни једној ни другој противница у четвртфиналу неће бити нека од сестара Вилијамс.

То нису чак ни тенисерке које су у истом дану у претходном колу препречиле пут великим шампионкама из САД. Ивановићева, другопалсирана на светској ранг-листи, састаће се са Швајцаркињом Пати Шнидер (11. место), која је победила Словенкињу Катарину Среботник (24) са 6:2, 6:4. Противник Јанковићеве је сензационална 20-годишња Шпанкиња Карла Суарез Наваро (132) која у дебију на турнирима за „грен-слем” незадрживо граби још преко три кола у предтакмичењу. Њена последња жртва је Флавија Пенета (30), други „рекет” Италије – 6:3, 6:2. Подсећамо да је Среботникова избацила Серену Вилијамс (5) са 6:4, 6:4, а Италијанка Венус Вилијамс (7) са 7:5, 6:3.

Ивановићева је у осмини финала победила Чехињу Петру Четковску (77) са 6:0, 6:0 за само 54 минута (по сетовима 24, 30). Јанковићева је савладала Пољакињу Агњешку Радвањску (15) са 6:3, 7:6 (7:3) за два часа и осам минута (39, 89). То упечатљиво говори да је први меч дана на главном терену „Филип Шатрије” био поигравање мачке с мишем, а да је потом, на истом игралишту, било узбуђења.

Она, по правилу, долазе с Јанковићевом и то ни од куда, када се тенисерка преко пута ње већ мири са својом запечаћеном судбином. Наша играчица је по ко зна који пут допустила супарници да се ненадано ухвати за сламку спаса па чак и да се дочепа гране која ће је извући на обалу. Само трен ока пре Радвањску је витлала надмоћ Јанковићеве и њена суверена контрола игре.

Како то наша тенисерка, као кад се неки ђаво увуче у њу, учини да сигурна победа не буде више уопште сигурна, или се радује у сусретима у којима гледа поразу у очи, постало је тениском свету недокучиво. Објашњење за то нису имали ни на Међународном првенству Аустралије почетком године. Пошто се извукла кад је већ била прежаљена у првом колу против младе Аустријанке Пашек, једноставно су је упоредили са славним мађионичарем Худинијем. И на његовој и на њеној сцени дешавају се ствари због којих занемела публика ужива.

Несхватљиви пад у игри својствен Јанковићевој је уследио кад се гледалиште полако спремало на идући окршај, између Ђоковића и домаћег играча Матјеа, надајући се да неће остати ускраћено за узбуђења као у мечевима у раним недељним часовима. Наша тенисерка је повела у другом сету с 5:1. Следећи гем је припао 19-годишњој Пољакињи, а потом се Јанковићева на свој сервис изборила за две узастопне меч-лопте (40:15). И онда почиње заплитање у невоље којих није било чак ни када се наша играчица вратила на терен после дуже лекарске помоћи због болова у рамену.

Знајући да је њеним мечевима крај тек када радосно подигне руке увис, било је основано ако су поклоници тениса помислили да кола могу да јој крену низбрдо баш док је од победе дели тако мало. У сервис, којим неки тенисери припреме матни напад, Јанковићева не полаже велике наде. Потребни су јој, кад је лоптица у пољу, ванредни неухватљиви ударац, какве је слала сијасет на турниру уопште, или грешка противнице. Али, ни ћошкови противничке половине, ни мрежа, ни аут. Рука је почела да дрхти њој. Неискоришћена је остала и друга меч-лопта па потом још једна. Има ли већег охрабрења за Радвањску, која се три пута у том гему држала о конац, него што јој се указала шанса какву је њена противница преточила у победу у једином њиховом претходном дуелу.

Било је то почетком године у сусрету Србије и Пољске на турниру Прве групе Евроафричке зоне Купа федерације у Будимпешти. Тада је најбоља пољска тенисерка прокоцкала меч-лопту при вођству с 5:3 у одлучујућем, трећем сету. Онда је почела худинијевска тачка наше репрезентативке – 6:4, 6:7 (2:7), 7:5.

Развој догађаја на терену „Филип Шатрије” је кренуо у том смеру. После рутинског првог сета, у другом се ишло ка тај-бреку. Наравно, ни после 5:5 ништа још није било изгубљено за Јанковићеву, али је било очигледно да су јој ударци суздржанији, да је њихова јачина спласнула и да се одустало од ризика којим је створен велики капитал. Чекало се да се рука стегне оној другој. Што је сигурно, сигурно је. На срећу Јанковићеве, ни њена противница није имала куражи нити снаге за доминацију. Ушло се у тај-брек у којем се нашој тенисерки лако отворио пут ка победи, пошто је повела с 4:0. Потом је стакла још четири меч-лопте (6:2). Можда би драма доживела још један заплет да Радвањска није почетнички послала у дебели аут лоптицу коју су сви, па и Јанковићева, видели у њеној половини терена. Био је то поклон за победу, али и верна копија поена из првог сета којим је Пољакиња могла да изједначи на 4:4, а допустила је да јој супарница одмакне на недостижних 5:3.

Иако се неочекивано намучила, Јанковићева може да буде задовољна игром у тренуцима док је потпуно владала ситуацијом. Од Радвањске, предводника новог таласа, очекивало се више.

– Искрено, очекивала сам да ће меч бити завршен раније. Почела сам нешто силовитије него обично, али рука ме је болела све време и све јаче, – казала је Јанковићева која је опет играла са завојем на десној подлактици (Радвањска на левој). – Бол се пренео и на леђа и рамена. Добро је што ћу имати дан паузе јер ми је одмор преко потребан. Меч у претходном колу, који је прекинут због мрака, пореметио ме је, па сам се осећала мало тромо. Повреде су ми дозлогрдиле. Највише бих волела да сам потпуно здрава и да ми игра буде задовољство, али понекад немамо избора него да тражимо медицински тајм-аут. Нисам једнина која се на „Ролан Гаросу” жали на тешке лоптице које су главни узрок болова у мојој руци.

Меч у којем је Ивановићева прегазила недораслу јој Четковску може да се окарактерише само као лакши тренинг, али изузетно користан да наша тенисерка и даље немилице разара из форхенда. Остаје да се види да ли ће јој користити то што тек у четвртфиналу има противницу која припада светском врху. Није неважно то што је Швајцаркињу почела да побеђује чим јој је нашла слабу тачку (прва четири сусрета припала су Шнидеровој без изгубљеног сета, а претходна три, од којих два на шљаци, Ивановићевој). Није, међутим, занемарљиво ни то што је 29-годишња Швајцаркиња сада отишла најдаље на највећим турнирима од Мелбурна претпрошле године. Тада је такође догурала до четвртфинала, а играла је с пласманом каријере (седмо место). Пробој међу осам најбољих на „Ролан Гаросу” (лане испала у осмини финала против Рускиње Марије Шарапове) гарантује јој повратак међу првих десет.

Колика је била надмоћ Ивановићеве, а немоћ Четковске говори и то што су победе са 6:0, 6:0 права реткост на највећим турнирима. Додуше, ове године се десила једна таква у другом колу, када је Белорускиња Викторија Азаренко (17) савладала Румунку Сорану Кирстеу (78). На претходних седам „Ролан Гароса” тенисерке су само два пута остајале без гема на мечу. Серена Вилијамс је 2003. као најбоља тенисерка на свету одржала у трећем колу лекцију Аустријанки Барбари Шет. Јелена Докић је 2001. преслишала на почетку Чехињу Адријану Герши. Ивановићева је претходно само једном тако прегазила противницу на турнирима ВТА. Било је то у првом колу у Варшави 2005. против Словакиње Мартине Сухе. Свакако, памти се тријумф Немице Шрефи Граф у Паризу 1988. када је са 6:0, 6:0 у финалу савладала Наталију Звереву из СССР. То је најубедљивија победа у одлучујућем мечу на турнирима за „грен-слем” после Другог светског рата.

Наше најбоље тенисерке данас имају дан за предах. Сутра ће једна играти на терену „Филип Шатрије”, а друга на „Сузан Ленглан”. Оба полуфинала у женској конкуренцији су у четвртак, 5. јуна, од 14 часова, на централном стадиону.

-------------------------------------------------------------------------------

Зимоњић с Нестором и Вемић у четвртфиналу

Два од четири наша представника у игри парова играће у четвртфиналу. Ненад Зимоњић и Канађанин Данијел Нестор, иначе рођени Београђанин, оправдали су статус других носилаца и у трећем колу. Победили су Американце Бобија Рејнолдса и Раџива Рама са 6:3, 6:2, а у четвртфиналу се састају с Белгијанцима Оливијеом Рохусом и Стивом Дарсисом који су са 6:2, 6:4 избацили Аргентинце Хуана Игнасија Челу и Лукаса Арнолда Кера.

Душан Вемић и Бразилац Бруно Соарес су начинили подвиг, пошто су са 6:4, 6:4 савладали треће носиоце Израелце Јонатана Ерлиха и Ендија Рама, који на годишњој ранг-листи заузимају друго место, а победници су Међународног првенства Аустралије на почетку сезоне. Нашем и бразилском играчу су следећи противници осми носиоци Швеђанин Јонас Бјоркман и Зимбабвеанац Кевин Улије, такође један од најбољих дублова. Они су се у трећем колу помучили са Словаком Михалом Мартинаком и Швајцарцем Жаном Клодом Шерером са 6:2, 3:6, 6:3. Данас битку за четвртфинале бију Јанко Типсаревић и Виктор Троицки против петих носилаца Швеђанина Симона Аспелина и Аустријанца Јулијана Ноула.

------------------------------------------------

Јовановска успешна

На јуниорском турниру на „Ролан Гаросу” имаћемо три представника. То су Илија Вучић (49. место на светској листи, 1990. годиште), Филип Крајиновић (77, 1992) и Бојана Јовановски (7, 1991). Милана Спремо (56, 1991) изгубила је у последњем колу у предтакмичењу.

Јовановска је већ стартовала успешно. Победила је домаћу тенисерку Камиј Сапане (949, 1991) са 7:5, 6:2, а следећа противница јој је Мађарица Јани (32, 1991).

Наш најбоље пласирани јуниор Вучић има најтежи посао. Његов први противник је први носилац Бернард Томић (2, 1992), велика нада Аустралије, победник на првом турниру за „грен-слем” у сезони, у Мелбурну. Крајиновић, за кога се очекује да ће кренути стопама Новака Ђоковића, игра с Мирзом Башићем (38, 1991) из БиХ.