Археолошке тајне Ранчићеве куће

За археолошку радионицу у Гроцкој тражи се „место више”, а организује је Центар за културу Гроцка у сарадњи са Музејом града Београда за одабрану групу ученика школе „Илија Гарашанин” у Гроцкој. Радионица је резултат претходне сарадње ових установа на поставци Легата др Александра Костића, као и чињенице да се у општини Гроцка налази више од 80 археолошких локалитета. Археолошко дружење ђаке упознаје са вредностима у окружењу и послом археолога, али и са спремањем археолошких налаза за излагање – у овом случају, налази су из баште Ранчићеве куће.

Музејски кустоси и археолози др Милош Спасић и Драгана Стојић са децом раде на оригиналном материјалу – археолошки налази које обрађују потичу са ископавања из баште Ранчићеве куће 1974. године.

Приликом радова на реконструкцији и адаптацији тада полурушевне Ранчићеве куће и земљаних радова у њеној башти појавиле су се сумње да се ради о вишеслојном археолошком локалитету. А пошто су стручне службе већ биле на лицу места, отворена је археолошка сонда у дворишту, где су редом, као на торти, археолошки слојеви показали свој садржај. Били су то предмети из 19. и 20. века, затим турска керамика из периода од 16. до 18. века, па онда претежно неглеђосана керамика 15. века, да би се поред разноврсних предмета свакодневне намене археолошко изненађење наставило фрагментом винчанске фигурине и најдубљим слојем из раног неолита – старчевачким налазима. 
Археолози сматрају да су пронађени артефакти доказни материјал за праћење континуитета у развоју Гроцке још од почетка 15. века до данас. После завршетка археолошке радионице којом руководе кустоси Музеја града Београда, део археолошког студијског материјала који се чува у депоу овог музеја биће изложен у Ранчићевој кући. Испоставило се да је ова лепотица народног неимарства, поред тога што је културно добро од великог значаја и седиште Центра за културу – још и археолошки локалитет.